Ihihihihiii 💘💘💘 Sve je nekako lakše danas. I sunce lepše sija, i ova obala nije uopšte tako loša… ni ovi leševi što se raspadaju malo ne smrde mnogo… Lep je dan.
Ne znaš prosto koliko ti nešto zaista smeta, žulja dok to ne rešiš. Kao recimo kad ti se uvuče kamen između krljušti pa onako nešto grebucka, škripi… i dok ne ispadne ni ne znaš kako ti je lepo bilo bez tog kamena.
Ili kao nekada davno, u sad već drugom životu, kad sam još mogao da se razbolim, kad ti se zapuši nozdrva i onda sediš tako i razmišljaš o svim onim lepim trenucima dok ti nos nije bio zapušen… znaš? E to.
Isto i sa vođenjem ljubavi. Tek kad se oslobodi sva ta tenzija, onda nekako sve bude lakše.
Tako i ovo gde smo sad. Jeste, ovaj krik/urlik iz kolibe koji se čuo znači da ćemo sigurno morati da se borimo sa nekim čudovištem (a i ovi silni raščerečeni ljudi su bili isto jasan signal), ali nekako…. Sve može…. Smajtovaću, ali sa ljubavlju <3
Juče smo lepo jeli, upoznali mnogo finog čoveka - šumara. Falkon mu je ime, liči na onu Falketu, ali nije gnom, ni plav.
Ni žensko.
Ali lep čovek.
I objasni nam fino šta se zbiva - zmaj se tu vrzma, kako je krenulo samo što nije opet napao i najverovatnije traži onog belog klošara kog smo već sad par puta videli.
Pre neki dan nas je opet špijunirao sa brda, da ga Arija nije videla na vreme, ko zna šta bi bilo. Meni se učinilo da nešto klati ispod odore, ali možda je bio samo vetar.
A možda i nije.
U svakom slučaju, u šumi je sad opšti haos, ima i nekih novih orkova, opet na s vuče sve ka jednom delu šume - tamo je neka kula na koju nas je upozorio Falkon, da je to baaaaaš loše mesto. Mislim da ćemo sigurno ići tamo.
Za to vreme, pogodite šta - Mandalorijan naravno opet napravio sranje - pucao u prase, ni krivo ni dužno. I…?
Kurac prase.
Orkica. Mislim ok, razumem ga zašto je mogao da je pobrka, ko je video orkice zna o čemu pričam, ali svejedno. Bar da je pogodio. Ovako sad imamo hrpu nadrkanih oraka (ništa novo) sa jedne strane i ovo neko čudo koje vrišti u kući. Možda vrišti i Mandalorijan, ali ubrzo ćemo svi vrištati. A mogli smo i ljubazno sve. Thorsten lepo svaki put nazove “Pomoz’ Bog domaćine” što je odraz njegovog lepog vaspitanja. I evo, sad nije, i opet ćemo da budemo u krvi do kolena.
A sad imamo i nedužnog Vinsenta. Lep. Snažan. Strpljiv. Potentan.
Može da povuče a vidiš da je nežna duša. Lepo preneo sve stvari koje su poslali iz bakalnice za ovaj kamp, i Falkonu doneli vince, i sad moramo i o njemu da se brinemo.
Vinsent (vo)
I gde je dođavala Tibor?
Napravili smo sveopšti haos u protekla 24 časa, najviše zbog tog Tibora. Knjigu sam dao onom nesrećnom barmenu da bismo ga spasli. Astaroth i Mandalorijan opet drkali vremenskoprostornikontinuuuuuum (naučili su me ovo kako se kaže, a i imam zapisano na 3 mesta sad u dnevniku). Ispostavlja se da je moguće imati više stvari u različito vreme na istom mestu… ili više mesta na različitim stvarima u jednom vremenu… ili više vremena na jednom mestu u više stvari… Hm… ne.
Ček da se prisetim kako je išlo tačno ovo, malo mi vreme sad nije najjasnije…
Dakle, uspeli smo da pobegnemo od orkova i dovedemo Velikog Ala i istraumiranog patuljka nazad u kafanu, taman na vreme za nastup.
Veliki Al je malo neraspoložen zbog svoje krave, razumem ga potpuno, i ja bih bio na njegovom mestu. Ali morali smo da bežimo, teško da bi krava preživela ovaj naš tempo.
U svakom slučaju, imali smo ozbiljan problem da rešimo - a to je da ukrademo knjigu nazad i damo je mafiji kako Faketa ne bi nastradala, a i kako bismo preživeli. A i Mandalorijan se izgleda zadužio kod te mafije i sad sigurno mora da vrati knjigu.
I vratili smo im knjigu, ispostavlja se da renoviraju prostor, pa se valjda sele, ali su svejedno bili jako zadovoljni - kaže Mando (tako ću ga sad zvati), da je bilo dosta nekog čudnog sveta kod njih ali da im je laknulo kad su dobili knjigu, jedino što su se pravili ludi da su pretili Falketi. I još nam smeštaj nudili - je s’ , da spavamo kod mafije pa tek onda najebemo. Pa ne bi nam sigurno doručak u krevetu spremili ujutru… E Mando Mando… Doduše, sobe bi nam dobro došle zbog jednog malog incidenta… Nisam ja kriv, Zmaja mi.
Sve je bilo super, nastup sam naravno pokidao, toliko dobro, da sam veče završio sa ne jednom, nego dve slatke devojke, poprilično vešte tamo gde treba. Onaj mučeni Thorstenov drugar patuljak, je nešto pokušao da se umuva, ali večeras nisam bio za deljenje. Bio sam kao ranjeno prase (da ga je Mando pogodio). I došle su baš kao melem na ranu, i to onaj koji otpuši nos, izbaci kamenčić iz krljušti i generalno vam iscedi sve što treba… tamo dole.
I u sred duuuugo priželjkivane akcije - šta? Neki drkavi glasić krene da urla kroz vrata kako imam boleštine (nemam, sveti Zmaj me štiti od svega što prlja telo), pa onda neke gluposti o orkovima, i rupama, i koječemu (dobro, to je čak pomoglo)... ali kad su konačno razvalili vrata e tu je već sve otišlo dođavola.
Na vratima stoje nenormalni Thorsten u spavaćici i kapici (ne znam Svetog Zmaja mi šta on radio tu, sem što mora da razvaljuje vrata, kao da kvaku u životu nije video), Arija i rogati Astaroth koji očigledno stoji iza svega ovoga.
E pa, prevšili su meru!
Bljunuh vatru.
Astarotha spolovilom svojim pravo u čelo odbacih prvo nazad i kad videh da on tako leži potrbuške i da je zapeo da me bespotrebno omete u predivnoj aktivnosti, reših da podelim svu ovu nakupljenu ljubav sa njim.
Kada bih trebao da ocenim svoj performance te večeri, dao bih, recimo 25. Toliko puta je moja ljubav bila u Astarothu.
Tek pred zoru, moja unutrašnja vatra se smirila i prenela na Astarotha, koji je sad sigurno oseća duboko u sebi, i sećaće se svaki put kad (pokuša da) sedne. Sveti Zmaj mi je vodio… ruku (fun fact - izmislio sam novi ljubavni potez - “love gauntlet”) i to je razlog što sam ovako dobro raspoložen. Ok, jesmo možda malo izbačeni iz kafane, ali vredelo je, a ionako je vreme da nađemo belog zmaja.
Love gauntlet
Davno zaboravljena tehnika vođenja ljubavi u kojoj krupniji partner koristi sitnijeg partnera kao rukavicu.
Ova poza stimuliše brojne tačke i manjem partneru ne pruža neko preterano zadovoljstvo dok veći partner može da pokuša nekoliko zahvata:
- Trbuhozborac
- Kuglaš
- Otresi slinu
- Pobednik
- Dohvati mi sa gornje police
- I dr.
Doduše, imali smo jednu malo čudniju akciju - Arija sad može da postane nevidljiva, pa je išla po nagovoru Manda i Astarotha 💘 da proveri je l sef u prostoriji. Jeste. I tako smo vratili knjižicu mafiji.
A sve je izgleda moglo da bude i bilo drugačije.
Naime Astaroth 💘 i Mando su opet išli do velikog crvenog zmaja (bez mene) i izgleda već ukrali sef i u njemu knjižicu i neke silne pare, ali su se vratili u prošlost kako bi vratili sef pre nego što je ukraden ali nisu bili sigurni da li je tu ili nije tu jer su kod sebe imali knjižicu koju su ukrali iz sefa koji su odneli kod zmaja kako bi je vratili nakon što su teleportovali sef koji su ukrali kako bi ga vratili posle krađe a pre teleporta…..
A u stvari imam utisak i da je drugačije bilo.
Jedva smo pobegli od orkova, stigli na vreme u kafanu taman za nastup ali smo shvatili da moramo da ukrademo knjižicu kako bismo je dali mafiji i spasli Faketu i Mando otplatio dug.
Ideja je bila da napravim sjajan nastup a da oni za to vreme naprave diverziju i pronađu knjižicu.
Problem je što se meni stvarno nije nastupalo, i iz sebe sam mogao sam jako tužnu pesmu da izbacim, pesmu o ovci i kravi, “Ko te ljubi ovih dana”, o zabranjenoj ljubavi, velikim očima i strasti koja nikako da se ostvari.
To nije baš dalo efekta, i Mando je započeo tuču (koju je jedva preživeo) da bi Astaroth 💘 krenuo redom da obija sobe. Neuspešno.
Mislim, uspešno obija, tu je neverovatan (skoro kao u krevetu, gibak gde treba, a opet čvrst pa onda mek), ali bez uspeha da nađe knjigu.
Pošto ni to nije bilo dovoljno, Arija drogirala Thorstena i odoše tako oni svojim putem, Thorsten jureći nevidljive utvare i boje, a Arija za njim da spreči havariju.
I u celom tom rasulu, sa sve Astarothom 💘 u haljini, ja se ušunjah u sobu iza šanka i nađoh sef. Pošto nisam uspeo da ga otvorim (ko još pravi sef bez ključaonice), Mando i Astaroth 💘 su onesvestili krčmara i teleportovali se sa sve sefom kod velikog cvenog zmaja.
Ne znam šta su mislili, veliki crveni zmaj (VCZ ubuduće) sigurno ima važnija posla nego da otvara sefove, ali NE BIH ZNAO JER ME NISU POVELI.
Ali zato me je neko drugi poveo - krčmarov brat koji je mislio da sam ja napao njegovog brata i koji me je patosirao jednim udarcem.
Sledeće što znam - budim se zavezanih ruku i usta, prekoputa Falkete, u nekom noćnom klubu…
Ali to se izgleda nije desilo. Ili jeste. Ne znam ni sam više.
Ali smo sigurno izbačeni iz kafane. To znam sa sigurnošću.
Dakle, da vidim da li sad ovo sve ima smisla:
- Sefovi i knjige mogu da postoje na više mesta odjednom. Verovatno i pare. Moguće i još nešto ali nismo probali.
- Mando i Astaroth 💘 sad znaju da putuju kroz vreme.
- To deluje da je super korisno, jer nikakvih posledica očigledno nema ako se igramo sa prostornovremenskimkontinuuuuuoooomomom (potrefih opet). Mada bih mogao da se zakunem da nam je VCZ rekao drugačije.
- Astaroth 💘 ima jako meku kožu i nežne guzove.
- Mafiji i jeste i nije stalo do Faklete, ali sad imaju knjigu pa mogu da nastave sa renoviranjem prostora i da se sele. A imaju i klub. I noćne dame sa trakama oko vrata.
- Sigurno smo izbačeni iz kafane.
- Znamo da beli zmaj traži onog belog prosjaka i da u šumi ima (pored belog prosjaka i belog zmaja) i ne tako beli orci koji su u stvari prasići, jedan kul šumar koji nije ni prase ni beo, začarana kula (čovek bi rekao da čudna šuma je to), Vinsent, ok on je vo i doveli smo ga u šumu, ali je svejedno tu, dosta mrtvih ljudi i da, ovo neko ogromno čudo… da da definitivno vrište i Mando i ono, evo evo….