IV session – metanje ludom radovanje
Dan je počeo začuđujuće normalno (koliko je to moguće). Nismo se ni 2 sata dogovarali.
Krenuli smo ka Krenonenberiju kako bismo ubili dve zmajske mušice jednim udarcem - da proverimo zlato o kome je krčmar pričao kao i da obavimo poslić koji je stajao zakačen na tabli - da odemo do ranča pored Kirkenberija i vidimo je l’ pretekao neko.
Usput su se desile samo 2 čudne stvari:
- Neki klošar u belom nas je pratio, ali izgleda da mu nije ništa trebalo pa je nestao u šumi.
- PRETILA NAM MAFIJA! Lepo nas je moj drug krčmar upozorio da su opasni, vrlo direktno su nam zapretili da ako ne vratimo knjižicu koju smo dali krčmaru, da će ubiti Fakteorereru a nešto mi govori da neće baš stati tu. Ne podnosim da mi neko preti ali mislim da su trenutno malo jači nego ja i ostatak družine, kao da su na nekom višem… nivou… poznavanja magije i ostalih stvari. Tako da moramo da smislimo šta ćemo da radimo. Ili krademo svesku nazad da im damo, ne mogu da pustim da Faktorijela nastrada, bez obzira na to u kakve se gluposti uplela. A i jako me nerviraju.
U svakom slučaju, Krakenberi i nije baš neka lokacija za obilazak. Razumem, Orci nisu pomogli time što su ga spalili ali svejedno…
E, da… dakle Orci su ubedljivo došli na vrh liste omraženih vrsta. Pre bih sad čistio krljušt sa gnomovima.
Lepo smo došli do kuće, Thorsten i ja i pitali kulturno, kao sav normalan svet, da li ima nekog. I šta dobijemo za takvu kulturu?
Sekiru. U glavu.
I leđa.
I ruku.
I strele.
Za promenu bledunjavi nije nastradao, ukapirao da mekani avanturisti sa poremećajem u govoru nema šta da traže u borbi.
Thorsten jeste doduše. Nešto ga ne ide ovih dana. Pre neki dan popio top u glavu, sad manje top, ali više sekiru. I to poveću. Možda je top ipak bolji kad razmislim… Mandalorian je izgleda naštelovao malo ruku i opremu, dosta je opasan bio danas - skinuo jednog Orka što je testirao koliko strela može da metne u nas, jednim potezom iza ćoška… Komarcu bi jajca lakše skinuo.
Ali to su Orci. Ne možeš ništa normalno sa njima. A ni oni izgleda.
Ispostavilo se da ne samo što vole da se bore što je opštepoznato, već vole i da se ozbiljno do’vate.
Danas izgleda svi uspevaju da metnu u nešto sem mene. ŠTA DRAGONBORN mora da uradi da bi uživao malo u bezazlenoj zabavi. Nisam ni pošteno stigao da se posvetim jednoj divnoj kravi i prasencetu, već mlati levo, mlati desno, čekić po Orku, Orak sekirom po meni… To me je jako jako iznerviralo pa je par njih to i osetilo (mora ta energija negde da ode…).
A krava lepa. Onako seljački. Zdrava. Braon oči, krupne i vlažne.
Ne rumena, to bi značilo da ima slinavku ili šap.
Onako negovana. Vidi se da je dobra sorta. I vime je delovalo zdravo, ništa suvišne dlake, onako sjajno, puno…
A ni prasence nije bilo loše. Video sam kako me je gledalo. Zna Zmago. Nije mu ovo prva farma…
Međutim, kao da Orci nisu bili dovoljni, desilo se nešto jako čudno. Rogonja nije baš naivan kako se pravi. I zove se Astaroth.
A kako sam to saznao?
ZMAJ. VELIKI CRVENI ZMAJ!
Veliki crveni zmaj
Ispostavilo se da ne samo što Astaroth nije mutav, već ima super pećinu. Kao šišmišpećinu, samo bez šišmiša, i sa OGROMNIM CRVENIM ZMAJEM!
Pokušao je Astaroth da me spase i teleportuje sa magičnim prstenom iz prethodnog ques… ovaj avanture i završili smo na nekom mestu između prostora i vremena (kako mi je objašnjeno, nisam baš shvatio taj deo). A I BIO JE OGROMAN CRVENI ZMAJ TU!
Koji se doduše pojavio jer smo čačkali nešto što ne treba, neki veliki sat.
Ako sam ga dobro razumeo, tu se plete vreme (kao džemper recimo), samo što se to zove ether pletenje, a pletenje džempera se zove samo pletenje.
E pa Astaroth je sjebao neki tu (zmajski) kurac, vukao gore dole i pokvario vreme. Znao sam da može da se pokvari vreme tako da recimo zađe sunce brzo pa dođe oluja ali ovo je next level shit. Videli smo neke brodove, bitke, vriske, ciku, dreku…
To nije trebalo. Pa nas je divni i prepametni zmaj upozorio da to ne radimo, omogućio Astarothu da priča (ja stalno ponavljam da su zmajevi presuper, i svi se nešto gledaju i snebivaju) i vratio nas kući.
Dobro, možda ne baš kako smo hteli.
Mislim, jesmo ga zamolili da nas vrati kući. Sledeći put da znamo da napomenemo i KADA.
Vratio nas je u prošlost. Kripiberi je dosta velik i ozbiljan grad. Bar je bio očigledno pre nego što su Orci rešili da ga urede po svom ukusu. Vatrom.
Uspeli smo da se odmorimo i okrepimo, što nam je dosta pomoglo, i probudili smo se jači, snažniji i spremniji za sve. Ja sam još posvećeniji svom pozivu svetog zmajskog ratnika i osećam sad magiju koja kola mojim venama. Astaroth isto nešto deluje kao da može bolje da se šunja i tako to. Šta god već on radio.
Pošto smo shvatili (sad kad možemo da pričamo konačno; nego mnogo pogan jezik ima, čak i sad kad priča normalan jezik) da jedino što možemo je da se vratimo u zmajvremepećinu i probamo da opet drkuljamo sat i zamolimo zmaja da nas vrati kući U TRENUTKU KAD SMO SE TU STVORILI.
To smo i uradili. Uhvatili smo se za ruke, isprepretali prste (ima jako mekane ruke Astaroth, kao 11-to godišnja devojčica koja nikad tuniku na potoku prala nije) i stvorili se nazad u zmajvremepećini. Ali velikog crvenog zmaja nigde.
Celinom naša dva uma, uspeli smo da aktiviramo sat i vratili se očigledno u pravo vreme samo malo van kuće.
E pa nismo se baš vratili u pravo vreme.
Propustio sam da se zabavim malo.
Ulazimo u kuću i šta vidimo - zaklan jedan Ork u krevetu, smrdi na neku džibru, ulazimo u drugu sobu a tamo…. spaljeni gololguzi Orci metnuti jedan u drugog. Ljubi brat.
Eeeee…. Da sam bio tu samo malo ranije, mnogo manje štete bi bilo. Doduše ne po dupeta Orkova, hnjoh hnjoj hnjoh….
U svakom slučaju, Thorsten, oporavljen, razvalio plakar, uzeo neku fensi srebrnu košuljicu koju je dao Ariji. Baš joj lepo stoji. Mislim da je neki XS broj, taman za nju.
Našli smo još neke papire gde smo videli da je gradonačelnikov brat (Tibor) u žešćem problemu, što se i poklopilo sa scenom kojoj smo prisustvovali u prošlosti, ali više ni ne znam kojoj. U svakom slučaju, spustili smo se u podrum.
Astaroth sad nekako spretniji nakon što se naspavao, a i manje frustiran jer konačno može da priča, otvorio zaključana vrata bukvalno kao da su od slame. Ma samo ih je pogledao i spala su sa šarki kao gaće seoske kurve.
A unutra - naši nesrećni patuljci - muslim da je Thorsten suzu pustio malo. U lošem stanju jako. I šerif, Veliki Al, vlasnik farme, takođe u ne baš sjajnom stanju.
Ostatak družine je imao osećaj kao da još neko treba da je tu, ali verovatno smo se svi malo istripovali samo…
I taman da lepo sve oslobodimo kad odjednom nas zaskočiše prljavi pacovi.
Dobro, nisu baš prljavi. A ni obični pacovi.
Pacodlaci.
Nekoliko fun facts o pacodlacima:
- Dosta su jaki. Ali kao ono baš dosta. Baš. Tipa jedan je baš zajeban. A dva su barem dva puta zajebanija od jednog.
- I možeš da ih biješ koliko hoćeš, deluje kao da vole.
- Ono što ne vole su magija. Verovatno i srebro, ali nismo imali ni viljušku srebrnu kao za inat.
E sad kad to znamo, imali smo mali problem. Sem Arije i mene, ništa drugo magijski nismo imali što je borbu učinilo dosta teškom. Mandalolorolian je imao odlične pogotke ali ništa nije pomagalo.
Astaroth ih je polivao uljem, valjda da im dlaka bude sjajnija, ništa ga ne kapiram. Dokle god više ne gine, nek’ radi šta hoće.
Thorsten je bio genijalan, zgrabio je jednog tog nauljenog pacova i držao ga kao da mu je poslednje (umalo da i bude) ali recimo da bi bilo dobro da se ubuduće malo bolje koordinišemo sa udaranjem.
(Hav)Arija je danas ustala očigledno na levu nogu (ko zna, možda su i oni dani, ne znam kako kod ti vilenjaka to ide…), il’ je mašila il’ bacala neke varnice pa je to sve malo duže trajala. Havarija… ehehehe… dobra fora, ovo moram da zapišem.
Ah da, oko pacodlaka:
- mogu i da menjaju oblik - nauljeni veliki govnar se pretvorio u maleckog nauljenog govnara koga nikako da pogodimo.
Namučismo se grdno dok ih konačno nismo sredili. Od sad nosim sa sobom nešto srebrno, pa makar to i kašika bila, ima da je blagosiljam i da kopam njom ako treba.
Na žalost, u celom haosu smo ostali bez jednog od patuljaka, dokosurio ga je pacodlak, crko dabogda i on i njegov okot. Srebrne buve ih jele dabogda.
Sir im se u grlu zaglavio.
Na zlato možemo da zaboravimo. Čim smo izašli, stiglo pojačanje Orcima i posle jezive jurnjave cele noći jedva smo im utekli… Barem Madnalornjan i Arija deluju isto kao da su nešto moćniji - trebaće nam.
Pišem ovo na ⅓ puta od Fandalina i jedva čekam da stignemo nazad i da se odm… Kakav crni odmor, moramo da vratimo patuljka, upozorimo ljude na Orke, ukrademo knjigu nekako, nekako se pozabavimo mafijom i spasemo Faktoru i u nekom trenutku konačno pronađemo belog zmaja a ja i neku drugu kravu sa lepim braon očima…
