A šta misliš da oni rade unutra? Ništa dobro, to je sigurno. Garant se dobro provode. Ili prave neku glupost. Ili i jedno i drugo. A i muzika dobro zvuči…
Nego, brate Nile, je l nije problem da pričuvaš brod, samo da skoknem do njih, da vidim da li su u redu?
Može? Odlično!
Po slobodnoj proceni, mogu da stignem u jednom cugu do pristaništa. I tako, raširih krila, poleteh ka piratskom ostrvu.
Kako sam se osvrnuo, vidim Nileta kako stoji pored čamca i sa blagim osmehom mi maše. E neću se sad vraćati, pa ne znam šta da je.
I otkud sam mogao da pretpostavim da imamo još čamaca?!
Nego, sunce se nezgodno prelamalo, i ova izmaglica od mora me je poremetila te sam malo pogrešno procenio udaljenost i poslednjih par metara sam se više stropoštao nego što sam sleteo.
Na svu sreću, nikog nije bilo to da vidi, tako da otresoh trunje sa krljušti i uđoh teatralno u kafanu i sa vrata krenuh da sviram.
Mora da je zbog mučnine na brodu ali nešto mi izvedba nije baš bila na nivou i sem par popreko pogleda, jedini koji je cenio moje umeće je Kazimir koji za kartaroškim stolom mi namignu i baci jedan novčić za trud i kvalitet izvođenja.
U šali reče da je ovo da ne bih svirao, ali znam ja da se on šali, vidim koliko uživa u mom pripovedanju i pevanju.
No, vreme je da noć počne te se okrenuh ka krčmaru i povikah: “KRČMARU! PIĆE ZA… je li, koliko za ovo može da se pije? Šta, jedna čaša… hm, dobro… MENE!
I tako, naslonjen na bar, krenuh da osmatram šta se dešava i šta ovi moji rade celu noć.
Kazimir i Ilvar su za kartaroškim stolom, razgovaraju sa jednim matorim pijancem. Je l to čuveni Silvio? Jeste, vidim, naš kapetan ga zna, jer ga Silvio upita: “Šta ti radiš ovde, kapetane?”
Da da, znači to je taj nezgodan lik o kome nam je Vembo pričao.
I kakve su to priče o osveti Ilvare? Je l nam sad povrh svega što nam se dešava, još i tvoja misija da se osvetiš treba…?
Pa zar ne znaju da smo mi na najsvetijoj od svih misija - da nađemo Bahamuta i prognamo Tiamat nazad u pakao i vratimo red u ovaj… nered.
Dobro, možda smo i mi malo doprineli tome… Beli smrad, rituali i tako to…
Znači - Bahamut. Misija. Planina.
Moje razmišljanje prekinu Silvio, koji upita Ilvara da li je našao svoju posadu. Ilvar mu odgovori da sem Vemba a sad i njega, nikog još nije video.
“A kojim brodom tačno kapetaniš sada?”, podsmešljivo upita Silvio.
E pa nećeš vala.
“Cnim biserom, ako te baš interesuje” - ubacih se ja u priču.
-”Hm…”, pogleda me Silvio ispod oka i okrenu se opet ka Ivaru.
“To je naš navigator” - objasni mu kapetan i taman nešto zausti kad ga pirat preseče.
“Ako vam je ovo zabavljač i navigator, teško da ćete moći išta da uradite..:”
Ohoho, tako znači! Da li ti znaš da sam ja Zmago Goldscale, legendarni povratnik bezdana, pobednik paklenih olimp…
Moje objašnjavanje prekinu Ilvar novim zlatnikom, i pošto očigledno pred svinje tj. gusare ne treba bacati bisere, naručih novo piće za sebe dok Silvio nastavi da objašnjava Ilvaru da klan koji ih je napao više nije tu.
Pregovori se nastaviše dalje, i ubrzo postade jasno da ne samo što nemamo dovoljno ljudi na brodu, što i nije neko iznenađenje, već ni Silviova pomoć nije sigurna bez obzira na prethodno poznanstvo sa svojim kapetanom. I tek kad je dosta novčića razmenilo ruke, da budem precizan, završilo u Silviovim rukama, napravismo neki dogovor - on će da proba da se raspita i sazna više informacija kao i da, ako ga planiramo u posadi, njegovo mesto je pozicija prvog oficira.
Mislim da će Bubimir imati nešto da kaže po tom pitanju.
Nakon što se Silvio izgubi sa većinom novca koji je izgubio na kocki, Vembo nas upozori da nipošto ne smemo da mu verujemo tek tako, da se čuvamo i da mu ne okrećemo leđa uveče.
Ovaaaj… je l to nešto posebno znači Vembo?
Prevrtanje očima i pipcima nije odgovor, samo kažem…
No, vreme je da se okupi posada - u uglu spazih jednu lepuškastu devojku te reših da je šarmiram i vidim hoće li sa nama…
“Zdravo lepotice, zašto dama sedi sama?”
…
Neće.
Nije bitno.
Nećemo pričati o ovome.
Nile je kriv. Pošto je ostao sam na brodu, rešio je očigledno da ga zapali jer se neki dim vije iz njega, i kako da se neko skoncentriše na razgovor ako mu gori brod. Dobro, nešto je zagorelo u kuhinji, ali delovalo je dramatično.
Uto nas i Vembo okupi i objasni da treba da odemo pre mraka, usidrimo se negde pored i probamo da skupimo nekako pare kako bismo učestvovali u turniru jer lučki kapetan Pembruk, prima uplate do ujutru.
Ali, ostatak ekipe ima malo i druge planove - Arija i Tamzes krenuše da kradu poternicu koja je ispod Kazimirove čaše.
Kazimir, iako očigledno primeti ovo, jer teško je ne primetiti parče papira koje tako, samo od sebe, nehajno lebdi kroz prostor kao da ga nosi MAGIČNA RUKA ARIJINA, pusti da vidi šta se dešava.
A dešava se sledeće - Tamzes se uputi pravo do lučkog kapetana i predloži mu sledeći pakleni plan - da izda Kazimira i pokupi nagradu za njegovu ucenjenu glavu. Pembruk, opravdano sumnjičav (kako to da se izdaje član svoje ekipe, KAKO BUBIMIRE, A?), objasni da pod jedan, nema pravljenja sranja na ostrvu; pod dva, ljudi koji su tražili Kazimira su bili pre par dana i otišli ali nisu daleko. Tj. njihova ispostava je na ostrvu zvanom Lopovska uvala, ali identitet toliko tajan i nezgodan da sem te smernice i saveta da se čuvamo, ništa više ne može da pruži.
Za to vreme, Kazimir, nesvestan šta mu dešava iza leđa, je isto u procesu nabvljanja para ali ne tako što će sebe baciti u ruke neprijatelja, već na malo klasičniji način.
Posle par razmenjenih reči i zlatnika sa nekom pernatom živuljkom u uglu kafane, Kazimir se vrati sa informacijom da je dovoljno i isploviti malo u toku noći pa naleteti na neki brod koji je onda moguće olakšati za neki teret.
Kad smo konačno skupili sve informacije a i sebe ne jedno mesto, Vembo nas ponovo podseti da moramo da idemo kao i da našeg vrlog kapetana čeka poseban poklon.
Ako je to neki Niletov specijalitet, ne moramo da žurimo…
No, puni utisaka i poluinformacija, uputismo se na brod koji je, nadam se, i dalje u jednom komadu.
Kako smo se približili, sad već karakteristična aroma zagorele hrane nas dočeka na brodu, kao i naš nasmejani kuvar, željan da sazna šta se sve dešavalo kao i ko će biti prva žrtv.. pardon, osoba koja će probati njegov specijalitet.
Kazimir, koji očigledno voli da živi na ivici, sednu hrabro prvi za sto i bojažljivo krenu da jede. Hm, deluje da je ok što je zaista teško poverovati…
Aha, vidim šta je… pa lako je Nile ako se koristi magija, uz malo čarolije sve može da ima vrhunski ukus… Da vidimo šta se desi ako uklonimo to, i pojačamo malo “originalnu” aromu.
Nile to spazi, osmehnu se, i igra poče.
A igra se zove, kako sludeti Kazimira! Jedan zalogaj kao najlepši kačamak koji ste ikad jeli; sledeći kao zagoreli izmet mantikore sa stomačnim tegobama.
“Ovo je najlepši i najgori kačamak koji sam ikad jeo”, promrlja Kazimir, potpuno zatečen.
Našu zabavu prekinu Tamzes lupivši Kazimirovu poternicu na sto.
“Da li ste znali za ovo?” I pokaza na sumu koja, ako dobro vidim, je više nego dovoljna za učešće na turniru.
Njegov i Arijin pakleni plan je da predaju Kazimira, pokupe nagradu sa poternice i onda kasnije da ga krišom izvučemo iz zarobljeništva i kroz pobedu na turniru, pobegnemo na bezbedno.
Sigurno, nema šta da pođe po zlu.
I dok se diskusija proširila ne samo na kvalitet izloženog plana već i na uopšte učešće na turniru, uključi se Vembo da malo objasni situaciju gde se nalazimo, šta je nagrada i koje su nam opcije i šta je dođavola Đavolji veo?
“Đavolji veo nije neka oluja, ili jako nevreme, već je to magična barijera, obavijena maglom, kroz koju odbljesci munje probijaju u nepravilnim intervalima. Ispod vode su nebrojeni sprudovi a vrtlozi samo čekaju da povuku na dno bezdana svaki brod koji je iole lud da se približi.
Neki kažu da je ovo mesto starije od većine kraljestava i da su je podigle neznane sile kao bi sačuvale ovo mesto. Da li da neko ne uđe ili da nešto ne izađe napolje, to ne znamo…
Kada se brod slučajno i nađe u blizini, kompas poludi, zvezde se pogrešno postave i talasi kreću na sve strane, kao da nešto kvari i deformiše samu srž realnosti. I ako nekim slučajem i preživiš vetar i munje i nemani koje vrebaju i brod uspe da se vrati na sigurno, posada više nije ista - u njima više nema ni duše ni ljudskosti, to su prazne ljušture, kosti bez cilja i nade…
A Grimizni nalog, nagrada koju turnir nudi, nije samo titula ili parče papira. To je dozvola za prolaz.
Dozvola koju su izdali čuvari Đavoljeg vela i bez nje, prolazak nije moguć.”
Jebemliga, tako nekako opisa Vembo.
Dobra vest je da postoji možda i drugi način kako da dođemo do Grimiznog naloga, ali tu već naš misteriozni prijatelj sa pipcima stade sa zastrašivanjem i objasni da ipak mora malo da se raspita.
Pauzu dok Vembo uze čašu vode, iskoristi Kazimir da podeli informacije koje je dobio i da predloži da umesto slanja njega u ćorku postoji i opcija da se isplovi u noć i pomogne u smanjenju tereta prvog broda na koji naiđemo.
Mislim, znam da piraterija nije baš dobra stvar, ali da li si pirat ako uzimaš od pirata? Kako ide ono, lopov mog lopova je i moj… ne to je za prijatelje… dobro, možda nema ništa o gusarima ali ako je to jedini način…
Uto Vembo popi vodu i nastavi dalje: “Turnir Gvozdene rukavice nije običan turnir niti trka, to je niz izazova napravljenih tako da provere da li je brod spreman da izdrži sve što more baci na njega…”
E sad, pošto se Vembo opet zalaufao, da skratimo - 5 izazova - te tražimo blago, skidamo zastavice, jurimo se po nekim kanalima i radimo sve ono što gusari vole da rade - varaju, biju i piju.
Ko ostane poslednji - pobednik je.
Kad smo kod nagrada, Ilvar se seti da ga čeka nešto a da nije Niletov kačamak, i priđe glavnom jarbolu gde se nalazi dosta neupadljiv svetlucajući biser.
Nimalo magičan i svetleći.
Naravno, ako nemam gramzivog patuljka ili onog malog rogatog da grabe svetlucavo drago kamenje i slično, sad imam golijata koji to radi.
Nije do veličine. Do glave je.
Kako ga pipnu, Ilvar upade u trans - oko njega svet se uspori i zamrači, zvukovi se utišaše i osta samo hučanje vetra i talasi.
Nikad nećemo saznati šta mu je misteriozna žena u crnom, skrivenog lica ali plamtećih očiju kao dva užarena ugljena, koja se samo materijalizovala ispred, rekla, ali pretpostavljam da je bilo dosta intenzivno i verovatno vezano za to da bi bilo super da ne razjebe brod, da ga redovno održava, maže i čisti, ponekad izvede na večeru i ako sve radi kako treba ima čak i poneku nagradu.
Kad se prenuo i vratio iz mrtvački belog u svoj standardno sivi ten, manje-više nam je to i objasnio. Ta dama je bila naš brod i dokle god se ponaša kako treba, ima njen blagoslov i posebne pogodnosti. Kakve - videćemo.
I sad, kad je konačno sve na stolu, i brod izrazio svoju volju, vreme je da vidimo šta ćemo dalje…
Auh.
Mnogo, mnogo kasnije, posle sati diskusije o tome da li je bolje da se borimo, krademo, bežimo, ili šta već, došli smo do sledećih zaključaka:
- Isporučivanje Kazimira njegovim progoniteljima nije prihvaćeno baš najbolje. Uglavnom od strane Kazimira. Nije skroz odbačen predlog ali nije na vrhu liste.
- Da sačekamo da neko drugi pobedi u turniru jer nam fali posada a i jedva znamo da vozimo brod - visok broj glasova. Velika šansa da da se desi.
- Da probamo da orobimo neki piratski brod i skupimo tako pare za učešće i posadu. Pobednički izbor, nedovoljno razrađen.
Glavna diskusija se vrtela oko toga kako da se prišunjamo drugom brodu. Nisam ja kriv što ne vidim u mraku.
Kako mislite što sam se prijavio da budem osmatrač.
Pa pod jedan, ne mogu da padnem sa jarbola jer imam krila. A pod dva, OTKUD SAM ZNAO DA ĆEMO DA PLOVIMO UVEČE! PA TAD SE NIŠTA NE VIDI.
Nakon što smo razrešili i to, krenuli smo da razvijamo najbolju taktiku i završili sa sledećim paklenim planom:
- Spaziti brod u mraku.
- Prišunjati se tako da nas ne vide.
- Učinim Ilvara nevidljivim.
- Teleportujem sebe i njega na neprjateljski brod.
- Polimorfujem ga u ogromnog guštera, kao neko praistorijsko čudovište sa ogromnim čeljustima i malenim ručicama (čisto zbog zezanja).
- Sklonim se u stranu i gledam kako tako nevidljiv ruši sve pred sobom.
Bez greške!
Spremni i puni samopouzdanja zaplovismo.
Ovaj… je l zna neko kako da se pokrenemo?
Uz dosta muke i sreće, odmakli smo nekako i posle par sati, u mrklom mraku, spazih nešto kako svetli pored nas.
“Nešto svetli pored nas”, izdrah se odozgo.
I kako to rekoh, iz vode izroni… drugi ukleti brod.
Dobro, više kao neki brodić, ali svejedno - uklet i pun kostura.
Spremnih za borbu.
Ili da budu pregaženi od strane nevidljivog čudovišta.
Ja ne stigoh da siđem sa jarbola, kad Ilvar krenu da komanduje i svi se rastrčasmo pro brodu.
Kazimir, već spreman u potpalublju opali par topova.
Aha, da vidite šta sve ovaj brod može!
Ček, stani, šta rade oni ovo…
Dok smo se mi spremali na pozicije, odjednom, se na brodu pojavi par kostura - prišunjali se barabe dok nismo gledali…
Tj. gledali smo nešto drugo - neprijateljski brod ispali iz topa - ne đulad kao sav normalan svet - već dva kostura koji svaki drži po bure baruta!
Neee… ne kvarite nam lepi brod.
I krenu sveopšti haos - Ilvar, rastrzan između obaveze da komanduje i bije, nekako loše krenu oba da radi.
Arija, razgoropađena, krenu da baca magije na sve strane raznoseći kosture levo i desno.
Nile, skriven u uglu, prizva neke svoje utvare i a Kazimir, Bubimir i ja u potpalublju krenusmo da punimo topove.
“Je li momci, je l hoćete da promenite posadu? Zapošljavamo!” - prodrah se ja, gusari su to, možda neživi, ali na zaradu sigurno nisu gadljivi.
Međutim, da li zbog bitke koja se odvija na palubi ili nečeg drugog, odgvora nije bilo, jer za ljuuubav treba imat’... pardon, pala mi na pamet jedna čuvena balada, ali nije sad vreme za pesmu već za bitku!
Arija, nastavlja u duhu i baci vatrenu kuglu na njihov brod, spali još ko zna koliko kostura, tako da Ilvar uglavnom provede vreme pijući batine dok Nile onako iz prikrajka baca par magija i čuva svoje krhke kosti.
Međutim, taman kad smo mislili da ćemo ovo lako da sredimo, neki zeleni sjaj, koji sam video i na samom početku, opet bljesnu i pali kosturi se podigoše.
Sto mu morskih ježeva, pa oni imaju nekog nekromansera na brodu.
Bubimir i ja se pogledasmo i shvatismo da je vreme da naš pakleni plan sprovedemo u delo. Možda neće biti Ilvar džinovski gušter sa ručicama, ali i Bubimir ima par svojih iznenađenja, koje nisu slatki mali crni slepi miš.
Uz jedno puf i svuš, stvorismo se na palubi kod iznenađenih kostura, i dosta razočaranog Kazimira, koji osta sam u potpalublju.
Tamzes riknu i u sledećem trenutku razularneni beli medved krenu da divlja po brodu a ja osetih nalet nekakve energije i uz urlik APSOLUTNA MOOOOĆĆĆĆ ispalih iz ruku munje koje spališe i brod, i kosture i nekromansera.
Za to vreme na našem brodu besni bitka, osokoljeni kosturi krenuše u inicijativu i napadoše Ilvara svom silinom. I to im bi najveća greška - to što je neko velika meta ne znači i da je najopasnija.
Evo, uzmimo recimo Nileta, krhk, povučeni starčić, lošeg kulinarskog talenta, duša od čoveka, ali sa nekim utvarama koje se viju oko njega, i dosta zajebanim magijama - sve neki crveni kristali koji izbijaju kod ovih kostura, neka mrtvačka zvona koja ko zna odakle dolaze i… HOĆEŠ LI PRESTATI ARIJA DA ISPALJUJEŠ VATROMET NA SVE STRANE?!
Ako ste mislili da je Nile opasan, Arija je ušla u neki poseban režim - tolika količina vatre, magičnih projektila i ko zna čega je ne samo uništila skoro sve kosture već preti da zapali i naš brod. A lepo nas je upozorila crna dama da ne sjebavamo brod…
Ja bacih i drugu munju i sad već imamo nezgodnu situaciju - kosturski brod, žestoko oštećen što od Arije što od Bubimira i mene, poče polako da tone i zaostaje, a naša Crna perla poče da odmiče. Jao, pa nema dovoljno ljudi da vozi brod, a ako ovaj potone, sve će biti za džabe.
Zato ubrzasmo naše napore i ovu bitku polako privesmo kraju - Ilvar nekako okrenu Perlu, a nekromanser, videvši da je sve otišlo dođavola, se kao zeleni bljesak baci u vodu i nestade ostavivši hrpu kostiju iza sebe, kovčeg sa blagom, jednog zmajorođenog i jednog… šta god da je Tamzes kad nije medved ili šišmiš.
Teleportovah nas nazad sa sve blagom čim se Perla približi dovoljno i sa zadovoljstvom videh da su naši drugari uspešno počistili svoj brod. Evo, Nile skuplja sve ove kosti uredno na jedno mesto ispred sebe, kakav fin i kulturan čovek.
Nema, stara garda, toga danas sve manje i manje ima.
Nego, dok se on bavio sređivanjem broda, mi se skupismo oko kovčega i kad smo ga otvorili, dočeka nas 100 piratskih zlatnika. Skoro dovoljno za prijavu na turnir.
Gle, sviće. Vreme je za povratak.
Imamo još malo vremena za Pembruka i šansu da osvojimo Grimizni nalog i nastavimo dalje u nove avanture.
