Znam da svako od nas ima neku svoju malu čaroliju, čak i oni koji tu magiju ne priznaju (da, da Mando). Evo, uzmimo za primer Mandoa, koji uporno tvrdi da magija ne postoji.
A znam i zašto. Zato što mu ne ide. A kako to znam?
Pa zato što slušam. Znate, dragonbornovi imaju dobar sluh. Pored još nečeg dobrog, EHEHEHE… Elem, svaki put kad Mando pokuša da pogodi nekog ili nešto, on promrmlja neku čaroliju tipa „ŠAPŠUTE“ što ili može da bude naziv nekog demona kome se zavetovao (što me ne bi čudilo) ili priziva neke šape koje šute što ima manje smisla, ali nagledao sam se i čudniji stvari.
E pa pošto svaki put promaši, shvatio sam da mu to mađijanje ne ide od ruke, a mnogo se trudi. I sad kad je konačno uspeo, ko zna šta nas dalje čeka. Možda ja da napravim neku pesmu u tu čast:
"O, Šapšute, čudan si i tajanstveni duh,
tvom štićeniku cilj je uvek uh.
Al' strele lete, redom promašuju sve,
Da l' postojiš ti, il' samo mašta je?"
Nego – drvo, vrata i tako to.
Kada smo malo detaljnije pogledali prostoriju dok smo se odmarali i planirali šta dalje shvatili smo da moramo da prođemo kroz svaka od ovih vrata ali i da nam je malo frka da ih otvaramo jer su nas do sada vrata najčešće pržila strujom ili pucala na nas. Zato otvorih ja čula, prizvah svoje svece zaštitnike da vidim kakav osećaj imam.
Uglavnom loš. Vrata sa krvlju – baš loše. Oči i mesec – nešto osećam, ali nije baš najjasnije. Medveđa šapa – hm, tu ništa. Zato ćemo ovde prvo.
E da, i drvo ima vrata, naravno magična. Da li su loša, više ni sam ne znam, čakre mi se otvaraju i zatvaraju kao vrata na promaji (hahaha, vrata…).
Thorsten hrabro zakorači kroz vrata…. i posla Astarotha da istraži. Okretni mališa se spustio bezbedno i vratio sa ne baš ohrabrujućim vestima – soba puna lave i nekih rogova, polomljeni most i ogromne dve statue i, naravno, kovčežić sa blagom tačno na drugom kraju polomljenog mosta. Kad smo sišli dole zavrtele mi se čakre, nešto mnogo zlo je ispod nas, bolje da budemo pažljivi.
I ne samo pažljivi. Nego i pametni. I tu je najveći problem. Kako preći?
Najbolja ideja koju smo imali je da Thorsten i ja bacimo malog rogatog preko, ali Astaroth nije bio baš previše raspoložen za to. Ja i dalje mislim da je to moglo da upali. Ako ništa drugo, upalio bi se on kad upadne u lavu ahahahaha… Šalim se, vezali bismo ga kanapom, malo bi se oprljio samo.
Zato smo pribegli planu E – Eldrič udar – Arija je rešila da obori jednu statutu kako bismo prešli preko lave. Kad je shvatio da nema ništa od bacanja Astarotha, Thorsten se bacio na ubeđivanje kako kamenje pluta pa neka gustina i kvarcgranitpatuljakzna gluposti… Neka ga, kad krene o kamenju ne može da stane…
I to bi verovatno uspelo kad bi Arija mogla malo da kontroliše ruku (ako neko zna koliko joj to ne ide – znam ja) a ne da iz sve snage spiči glavu ove statute. Otkinu je kao da je hleb a ne kamen (šta kažeš sad patuljče!) i dobaci je taman do tog kovčega. Soba 1: mi 0.
Toliko od tog plana. Herojski se povukosmo nazad do drveta.
I dalje ne znamo da li kamen pluta.
Pošto nismo uspeli ništa da uradimo dole, rešili smo da probamo gore i krenuli da čačkamo drvo. Ne znam da li to svako drvo radi, ali ovo konkretno se mrda kad mu pomeramo one ruke koje vire. Iskreno, očekivao sam malo veću reakciju ali i to je nešto posle neuspeha u onoj sobi.
Sledeća vrata su, na svu sreću, zaključana. Mislim ako je iznad krv i tu je nasilno uvučen onaj nesrećnik i osećam baš zlo iza… ne znam, nešto mi se ne otvaraju baš toliko.
E ali vrata sa mesecom nisu. I zato Arija, Astaroth i Zmago idu hrabro dole. I to baš dole, niz merdevine pravo na neko jezero. Čista voda, ’ladna, ni malo kao ona lava. Ali i ovde ima nečeg ispod, zuji mi čakra opet. No, mora se dalje a tu nam je i neki čamac koji je, na svu sreću, privezan kanapom pa može da se dovuče.
I taman kad sam pomislio da sam samo paranoičan i da ničeg nema – iskoči kraken iz vode. Dobro, nije baš kraken nego ogromni krokodil ali to je to – kraken/krokodil. Mali čamac, mi zgužvani u njemu, ovo se ne piše na dobro, jedva smo se zadržali nekako da ne popadamo u vodu. Od iznenađenja zapevah neku uvrnutu melodiju što otera ovo čudo dovoljno da ga Arija sprži strujom što nam dade dovoljno vremena da se izvučemo na drugu stranu i dođemo do nekog malog kampa.
I dok smo mi razgledali taj kamp, Thorsten i Mando rešiše da se pridruže ali dovoljno kasno da nisu videli šta se desilo, već nehajno krenuše i oni da dovuku čamac nazad kao i mi i da pređu jezero.
I čik pogodite šta se desilo.
Aha: „izron-buć-raor“.
Ali čamac ovog puta nije mogao da izdrži. A bogami ni Thorsten. Iskreno, malo je sramota da te krokodil savlada, čak iako je veći, tako da ćemo, ako iko pita, reći da je bio kraken. Elem, KRAKEN napade svom silinom Thorstena koji herojski izdrža sve napade i onako krvav i polumrtav udri KRAKENA iz sve snage u žaru osvete. Da nije ratnik, pomislio bih da je varvarin. Ali, to nije bilo dovoljno i hrabri patuljak u teškom oklopu pade u vodu i krenu da tone.
A šta radi Mando za to vreme? A šta rade ostali? Jako dobro pitanje. Odgovor – ništa preterano korisno.
Idemo redom:
- Arija se penje na stene pored kampa kako bi sa visine probala nešto da uradi.
- Astaroth se penje na stene pored kampa kako bi sa visine probao nešto da uradi samo mnogo sporije od Arije.
- Mando računa. Ako Thorsten tone onesvešćen brzinom od 1m/s da li ima vremena da prvo puca na KRAKENA pa da vadi patuljka koji umire ili prvo da hvata patuljka pa da onda puca ili…
- Zmago ulazi u vodu u oklopu i pliva prsno jer je ovo brže od penjanja na stene a i mogu da bacam mađije dok plivam prsno.
I onda se sve dešava u trenutku – još jedna užasna pesmica i čudo krenu da beži, Mando uspeva da izračuna i u par sekundi ubija KRAKENA hvata Thorstena nekom svojom pecaljkom (ne znam baš zašto ga je uhvatio tamo gde ga je uhvatio, malo će čudno patuljak da hoda kad se osvesti) a Arija u naletu inspiracije baca Astarotha u vodu da pomogne Mandu čime ispunjava današnju želju cele družine da barem neko baci Astarotha u nešto. Dok ga baca, gleda sve ovo šta se dešava i ne veruje.
A tek što će da ne veruje – Astaroth kreće da pomogne Mandu da proba da stabilizuje nesrećnog Thorstena i… bolje da nije. Ako tako izgleda lečenje u njegovom selu – neka hvala, radije ću sam da umrem. Nekako je uspeo da mu gurne nož u postojeću ranu, napravi novi ubod i da mu još klekne na grlo gurajući patuljka iz stadijuma polumrtvog u stadijum skoro skroz mrtvog. I sve ovo nije moralo da se desi jer je Mando samo trebalo da odmah ubode Thorstena svojim lekićem – zašto nije, to morate njega da pitate.
Zbog svega ovoga, sad imamo jednog jako istraumiranog patuljka koji je samo izašao napolje i otišao da sedi ispod drveta i gleda u prazno. Ne krivim ga, mi koji smo već mreli znamo taj osećaj. Svaki put kad Arija baca Eldrič udar, malo se štrecnem.
Za to vreme mi ostali istražujemo sveže napušten kamp i dolazimo k sebi. U kampu nalazim par stvari: bocu svete vodice (uvek zgodno), zeleni magični prsten (of Verdant resurgence), masku vuka kao i čudan odsečen rog koji dosta podseća na Astarotove, samo veći. Hm, moraću da ga pitam šta ovo znači kasnije.
Pošto ništa više nismo našli tu, ja sam probao par puta da se popnem na drugu obalu, dosta neuspešno, Astaroth je uspeo ali kao i da nije jer ništa drugo nije našao. Mando je otplivao dalje ali sem što je voda počela da menja kvalitet ništa drugo nije našao tako da smo se vratili gore do drveta da malo smirimo Thorstena.
Jadan, baš je u lošem stanju – zato mu zasvirah i napravih uz magičnu lautu predstavu o hrabrom kuratom, golom nauljenom patuljku koji skakuće kroz livadu dok mu se brada vijori na letnjem povetarcu… Pomoglo je, sad je samo potresen ali operativan. Čudni su ovi patuljci, samo to mogu da kažem.
Mando je uzeo masku vuka i stavio na jednu od onih ruku drveta i svašta se desilo – ruka se zatvori, onda otvori i povuče nazad. Dobro, nije se u osnovi ništa desilo, samo deluje da to nije bilo to. Uporan u nameri da nešto sjebe, Mando nastavi sa tom maskom da se igra i na kraju uspe da potrefi – gurnu masku u srednje mesto na pločici koja je na drvetu iznad magičnih vrata i ču se „klik“.
Aha! Trebaju nam još 2 maske, jer imamo još 2 rupe. Znači, nazad u lavu…
Zamolili smo Ariju da se skoncentriše i ovaj put uspeva da obori statuu u lavu i gle – zaista pluta. Ako ćemo iskreno, samo sporo tone, ali neću sad da uznemiravam Thorstena, još je potresen.
Hitronogi Astaroth zaždi preko one statute pravo do kovčega. I, neverovatno, kunem se samo je pogledao u kovčeg, izvukao onaj magični ključ i paf – to je to. Mislim da je trajalo sveukupno 3 sekunde. Hoće ga ove brave pa to ti je. Mislim da se ovde oseća kao kod kuće… što nije baš dobar znak ali popričaću ja sa njim o tome kasnije…
Pošto statua i dalje tone, samo je zgrabio šta je u kovčegu i opet u par skokova dokobeljao se do nas. Kad je statua potonula krenuh da proučavam šta smo našli – masku medvede (znamo šta ćemo sa tim), svitak koji pretvara skamenjenog nazad u živo (jedva im objasnih da ne trošimo to na statue, jer su… statue, nije tu ništa živo bilo nikada) i jedno čudno jaje sa crvenim flekama. Nije zmajsko, to bih odmah prepoznao ali mi deluje jako, jako poznato. Ima veze sa vatrom sigurno.
Vraćamo se gore, Mando stavlja drugu masku na mesto – „klik“. Još jedna maska nam fali.
Silazimo u treću prostoriju, onu sa očima. Sem peska, nema ničega. Mislim, ima i kovčeg.
Pošto smo opet većali da li da bacimo Astarotha, odustali smo od te ideje jer je već jednom bačen, pa uz pomoć magične ruke, džaramo malo po pesku da vidimo ima li čega ispod.
Naravno da ima!
Neka klješta se pojavljuju i odmah nestaju. Ok, znamo kako ćemo ovo.
Ovu taktiku zovemo – „ona da džara on da trči“. Jednostavno, džaramo malo dalje od kovčega, Astaroth potrči koliko ga noge nose, odjuri do kovčega, pokupi stvari i trk nazad. Jednostavno, zar ne?
Idemo:
- Zmago džara (izmena u poslednjem trenutku).
- Iskače OGROMNA škorpija. Ok, to smo i hteli.
- Astaroth jurca ka kovčegu.
- Iskače druga ogromna škopija. TO NISMO HTELI!!!
- Luda sreća i brze noge spasavaju Astarotha te ga jedva zalečih od rana i otrova.
Pošto nam, naravno, plan nije uspeo, vraćamo se da se odmorimo malo i smislimo šta da radimo. I škorpije se vraćaju u pesak da se i one odmore.
Sad smo svi odmorni.
Plan G – Gromoviti korak. Arija će da zgrabi Thorstena i da gromovitim korakom se teleportuje do kovčega, zgrabi stvari iz njega i opet isto tako nazad. Thorsten služi da radi bonk!
Idemo:
- Zmago opet džara. Ništa se ne dešava, pametne ove škorpije…
- Arija i Thorsten rade bum.
- Škorpije iskaču i onda se dešava najbitniji trenutak. Mando priziva svog Šapšuta i POGAĐA!!! Raspiči onu škorpiju ni klješta ne ostadoše od nje!
- Astarothu je očigledno bilo dosta bacanja na sve strane i završava onu drugu škorpiju dosta nasilnim putem sa nekih 133 različitih uboda, zaseka i naboda… krenulo ga izgleda sa Thorstenom pa je morao da završi svoj ubilački pohod nekako.
Sad imamo treću masku (sovu), jaaaako zgodan čarobni štapić pun čudesa, lampu (običnu) kao i papirić sa uputstvom koji kaže:
„Daj svakoj ruci ono što joj fali. Ujedini sveto trojstvo“.
Nemam pojma šta to znači.
Šta fali ruci? Prsten? Druga ruka? Rukavica? Pljeskavica?
Što ne može lepo da piše šta treba da se radi? I ko uopšte piše tako?! Mislim, je l neko sedi u pećini i premešta ove stvari iz kovčega u kovčeg, hrani ova čudovišta, čisti im govna (ok, ovi škorpioni su u pesku, znamo gde su govna tu… a i krokodil je u vodi… JAO FUJ PA PLIVAO SAM U TOME!!!)?!?!
Nebitno, imam čarobni štapić a vi gurajte maske gde hoćete.
„Klik“, treća maska pasuje i drvo otvori jedno oko. Sad drvo deluje još nenormalnije, kao da se šlogiralo. Bolje da požurimo da otvorimo i drugo oko, mnogo je uznemirujuće ovako…