Zmago, izvini! Slučajno sam.
- Aria the backstabber, 525 A.D.
U šumu. Eto gde smo ispali. Mi, i zlatno zvono koje teglimo Thorsten i ja. Kako smo ispali iz portala, tako smo zveknuli o zemlju, još mi sve zveči u ušima, ne znam da li od pada ili od zvona… ili oba.
Nego, količina šume u kojoj smo poslednje vreme počinje već da me nervira. I to ne zbog drveća ili, recimo zeka, za koje smo se složili da su mali, braonkasti i da imaju meke šapice. Uglavnom zbog toga što svaki put kad zagazimo u šumu desi se neko sranje.
Sem Falkona, on je stvarno super lik i odlična mu je hrana. To je, recimo, ono kako šuma treba da bude, minus zlomagičnideo sa nekom kulom i klošarom u belom.
I ova šuma ima preteći ton, zbog čega smo se svi osetili jako, jako nervozno. Zato smo i poslali ovog malog rogatog da istraži jedinu stvar koja nije šuma – brežuljak sa nekim letećim svetlima – naravno, ako nije šuma onda su leteća svetla. Malo čudno izgleda to njegovo istraživanje – nisam ni tri rečenice zapisao, evo ga nazad - brže je sišao nego što se popeo. Aj’, taman da vidim šta kaže.
….
E jebo ga istraživanje. A i moj osećaj. Popeli smo se gore jer nam je rekao da nema ništa a i da su svetla nestala čim je prišao. U svakom slučaju gore je bilo svašta – niz kamenja koje u stvari predstavlja obris velikog… šta... ZMAJA. Naravno da sam to odmah video! I ne samo to, jedan od tih kamenja je skrivao prolaz. Thorsten mora malo bolje da jede, biće da mu ona sušena mantikora koju jede već mesec dana, nije baš najbolji izbor, jedva je pomerio kamenčić, čim nisu vrata, on se tu nešto smuši sav…. Dobro, da budem iskren, dosta je brže i lakše krenulo sve kad smo spustili zvono i onda krenuli da guramo sa obe ruke…
Grobnica zmaja u ukletoj šumi - nepoznat autor
Nego, kad sam to sve video, prisetio sam se da su mi stari pričali da je to mesto jedne velike bitke na kojoj je zločinačkim udruživanjem neki lokalni govnar ubio predivnog i moćnog zmaja po imenu Azdraka! O kakvi zlikovci hodaju sve ovim svetom… I još, povrh svega, nalazimo se sa druge strane planina, doduše, sa ove strane deluje da je malo zgodnije da im se priđe. Bližimo se onom jadnom belom zmaju, korak po korak. Šteta samo što ne znamo gde je tačno, dosta veliko deluju ove planine…
Po starom dobrom običaju, svugde je mrkli mrak te smo poslali naše pećinare (Ariju i Astarota) da bace pogled. Thorsten i ja smo ostali da čuvamo zvono, a Mando je nešto tu drkao kacigu ili šta već, ko će ga znati.
Možda je trebalo da samo bacimo zvono niz stepenice, umesto što su ovo dvoje sišli dole, manje buke bi bilo. Na našu sreću, izgledalo je da nema ništa živo dole, tako da sem što su se svetla opet pojavila i rasporedila svako u po jedan hodnik, ovo bi trebalo da bude fino mesto za odmor umesto one strašne šume. Taman da dopunim dnevnik.
…..
Proba! Proba, 1, 2.. Ima li koga?
Biće da mi kanal ka ovim svetim zmajevima nešto malo zapušen, pošto nisam osetio da je ovo GROBNICA SA NEMRTVIMA! Znači „sveti ratnici“ i zavet koji sam preuzeo dolazi sa par dosta nekih sposobnosti – jedna od njih je i da se, recimo, osete oskrnavljena mesta i, na primer, NEMRTVI!
A to su upravo ova svetla. Nemrtve duše koje se hrane energijom drugih.
U.Ž.A.S. Ako nešto ne volim to su nemrtvi. I orci. I bube. I gnomovi… Dobro, ne volim dosta stvari, ali nemrtvi su apsolutno prvi na listi. Znači, nemrtvi, pa mnooogo praznih mesta, pa još malo praznih mesta… pa onda neki demoni i slične karakondžule, i onda ovi ostali (bube, orci i sl.).
I tako, ušetasmo mi pravo među nemrtve. Ako ništa drugo, bar nam je zvono na bezbednom. Hteli smo da ga ponesemo, ali smo se složili da je dobro da ga ostavimo na početku ove divne grobnice, jer ko će da ga uzme.
E sad, znam da nije lepo smejati se tuđoj nesposobnosti. Mislim, nije časno i trebalo bi da budem iznad toga.
Ali nisam 😀
Po sad već oprobanom receptu, poslali smo Astarotha da izvidi. Razmišljamo – sitan je, bledunjav, onako sivkasto ljubičast, vidi u mraku, stalno se nešto šunja – trebalo bi da može da proveri da li je sve bezbedno i da ga niko ne vidi.
Da sad ne sitničarim, proverio je da li je sve bezbedno.
Nije bilo.
Zamislite da imate tamnicu. I da hoćete da napravite zamku. Šta je prvo što padne na pamet? Tako je – rupa sa mačevima na dnu.
Još uvek čujem taj aaaaaargh…šljus…nabod zvuk 😀 Znam da nije lepo i da je umro na licu mesta ali evo još se smejem! Bilo je sve ok na kraju ali doći ću do toga.
Sad zamislite da ste nemrtvo govno. I da vam mali, ljubičasto-sivi šunjač šljusne tačno u zamku ispod nogu (dobro, nema noge, ispod… ne znam, donjeg dela kugle?). Naravno da ćete da posisate sve što možete. Ironija, sad njega neko sisa ali nećemo o tome…
Mando se odmah bacio da ga spase i izvuče iz zamke, ali kasno. Mali je bio mrtav skroz na skroz. Što je nas ostale ostavilo u problemu jer je vidno ojačani nemrtvi sad rešio da se obračuna sa nama ostalima.
U normalnim okolnostima, ove nečastive sile bih sam sredio u ime svetih zmajeva, ali naravno da nismo bili u normalnim okolnostima – ispali smo posle teške bore iz portala bez magija, ozbiljno načeti. Tako da smo jedva uspeli ovog jednog da sredimo, i to ponajviše Arija. Ja sam probao da očitam molitvu ali bio sam baš dosta umoran, pa to nije upalilo. Prskao sam ga svetom vodom, i to jedva da je uspelo. Čim smo ga sredili iskočila je iz njega Astarothova duša ali nije mu se ništa desilo, samo je odletela negde dalje u grobnicu! U tom stanju teško da smo mogli išta da uradimo te smo pobegli glavom bez obzira van ove proklete grobnice u ovu divnu šumu da prespavamo a i da Astarotovo telo manje smrdi na otvorenom. Zvono smo ostavili na bezbednom dole.
Noć je protekla relativno mirno sem što je Thorsten dosta insistirao na tome da moram u praskozorje da znam da su ovi govnari izašli, lebdeli u mestu i onda se u zoru vratili u grobnicu.
Nisam morao to da znam.
Aj’ sad kad sam već budan, da zapišem sve ovo.
…………
Naspavani i osveženi, krenuli smo da očistimo ovu grobnicu od nemrtvih, ja spreman da ih pošaljem na onaj svet… opet. Na kratko smo razmišljali da spakujemo Astarotha u zvono, ali smo odustali od te ideje jer bismo morali malo da ga… savijamo kako ne treba.
Mda… nije baš išlo sve po planu.
Ne znam zašto se „prijateljska vatra“ zove baš tako? Nit’ je prijateljska, nit je vatra.
Zadnji i prednji prikaz “prijateljske vatre” - interpretacija
Arija je konačno naštelovala ruku i bogami, za jednu nežnu poluelficu može da zvizne. Posebno sa leđa. U jednom trenuku spremam se da ovo nemrtvo čudo učinim manje nemrtvim a više mrtvim a u sledećem trenutku ja sam mrtav.
Ali ne skroz. Znači, više sam neživ. Jer se budim u onom astralnom svetu (koji činjenica izgleda malo drugačije) i zatičem – VELIKOG CRVENOG ZMAJA (Azdraka) i Astarotha kako igraju šah.
Priznajem, svršio sam malo. Jače je od mene. Ovog puta ne zbog Astarotha.
Ako su stvari do sad bile čudne, sad su…. pa još čudnije. Ispostavlja se da se u jednom trenutku desio neki sudar svetova (i neki „konj džekson“ po rečima Azdraka, ne znam sad tačno kakve veze ima taj konj koji se zove Džekson sa tim ali ako Azdrak kaže da je to tako – onda je tako). I tu su se sudarili naš svet, zatim neki čudan svet odakle je izgleda Mando i jedan svet odakle je Astaroth. Sad sve ima malo više smisla, jer je Azdrak lepo objasnio da je taj konj izgleda preneo ljude kroz te svetove, samo Mando je došao onim svojim letećim brodom a Astaroth nije spominjao nikakvog konja, tako da mi tu ipak nije sve baš najjasnije…
U svakom slučaju, Azdraka je mučki ubila neka baraba još odavno, a on tu čuva prostor i vreme i pokušava da ispravi celu tu zbrku. Ako je i on toliko zbunjen onda je baš velika frka.
Rekao nam je da može da nam pomogne da nađemo belog zmaja, koji izgleda nije baš toliko dobar koliko sam mislio, a i zove se Cryovain.
Sve što je potrebno da uradimo jeste da bismo savladali belog zmaja je………..
…………
Neeee! Taman je trebalo da saznam šta treba da se desi i odjednom se vratih nazad među žive!
Aria me je vratila nazad. Dok sam se ja družio sa Azdrakom i Astarothom, ostatak družine je manje-više uspešno preskakao preko rupe sa nekim toksičnim oblakom (mačevi su u drugom hodniku), i manje uspešno se borio sa ovim svetlećim čudima. Da ne bi Arije, teško da bih se vratio među žive. Doduše, da nije bilo i nje, ne bih ni bio mrtav, tako da smo tu na nuli.
Ispostavilo se da su našli neki magični mač u kome su se nalazile zarobljene naše duše. Nakon što su me vratili nazad, krenuli smo da vratimo i Astarotha. Ovako solidno popizdeo razneo sam ovo jedno govno u paramparčad. Sad nam se i Astaroth vratio.
E sad, svašta se desilo.
Pošto sam otišao pre nego što sam saznao sve, Astaroth je preneo ostatak poruke Azdraka. Da bismo ga vratili (a to je potrebno da uradimo kako bi nam pomogao), neophodno je da obavimo ritual koji moraju da izvedu predstavnici sva tri sveta (i Džekson verovatno, tu još nismo sigurni) uz pomoć određenih magičnih stvari kao i da nađemo ostatke zmaja koji je sakriven negde tu valjda.
I moram da prestanem da svršavam kad vidim Azdraka, rekao mi je da mu je malo neprijatno zbog mene… Probaću, časna paladinska reč!
Mando je idiot!
Nalazimo se u ukletoj grobnici punoj nemrtvih. I šta on radi? Otvara grobove! I onda svi najebemo a njemu ništa. Nema pravde na ovom svetu.
Zahvaljujući njegovom pametovanju, morali smo da izađemo napolje da se malo odmorimo, dođemo k sebi i sad pišem ovo dok se oporavljamo. Gledam ovog Thorstena kako jede ovu bajatu mantikoru, neće to na dobro izaći, garantujem.
Ako ništa drugo, bar ne moramo da nosamo ono zvono gore dole uz stepenice, bezbedno je dole.
………..
Konačno, i ovo četvrto govno je mrtvo i sad imamo već čudnu kolekciju stvari.
Prvo – magični mač. Meni se ne sviđa jer osećam da je opasan po zmajeve i ja to čudo da pipam neću. Vidim da Mando nema nikakvih problema sa tim.
Drugo, magično sedlo. I neki dosta mršav ali magični konj. Nije Džekson, to sam i ja odmah pomislio ali ne odaziva se na to ime. Probao sam.
Treće, magični šlem. I neki magični ratnik. Ovaj je nešto čudno nemrtav, neživ… ne znam baš šta da mislim o tome… generalno nisam baš oduševljen.
Ali sve to je sad kod Manda koji ima sad već previše opreme, mogao bih da se zakunem da bi trebalo da se teže kreće sa svim tim stvarima.
Imam utisak da sve te stvari mogu da pomognu da vratimo nazad Adzraka nazad. Samo još da provalimo kako. Ima i neka ogromna lobanja zmaja, ali nisam siguran da to ima ikakve veze sa bilo čim. Nekako se samo uklapa u ambijent.
Jedna lepa stvar, Aria je našla neku baš super lautu koju mi je poklonila u znak izvinjenja što me ubila, vidim da je magična ali ne znam baš tačno šta radi, spremiću sutra molitvu da mi se otkrije šta radi. Tu je i neka baš čudna ogrlica sa 9 crvenih kamenova, pa da i njih proverim. A i mnogo je sad ovo, moramo malo da se odmorimo pa da smislimo šta dalje.
Idemo mi do zvona, pa ćemo tu oko njega da se odmorimo.
…………
JEBOTE NEMA NAM ZVONA!
