XXII session – Rodeo na mreži

Nije lepo kad vam neko preti. Čak iako je taj neko poprilično zgodna lovica. Lovačica? Lovkinja?

„Ko je to ko se usudio da preti povratnicima bezdana?“ – upitah ja pokušavajući da nekako u par reči objasnim koliko smo kul, i šta smo sve prošli, i da smo bili u podzemlju pa se onda vratili i onda još par puta išli u različite dubine podzemlja, nekad u nivou podruma, nekad dublje ali se svakako vratili i na taj način postali povratnici a bezdan zvuči bolje od podruma i ima malo lepši prizvuk od podzemlja gde ispada kao da smo mrtvi mada smo i bili mrtvi, tj. barem neki od nas, ali i tu smo se vratili… dakle povratnici. I bezdan.

E pa to, izgleda, nije prenelo tu poruku koju sam hteo i sem prevrtanja očiju, i spuštanja oružja, neki drugi efekat nije izazvalo.

Dakle, glas koji nas je prenuo nakon buljenja u murale na zidu pripada lepoj i misterioznoj rendžerki koja možda neće da kaže kako se zove (polako, ima vremena) ali definitivno nije zainteresovana za nas (i za to ima vremena ako znate na šta mislim, eheheehe).

A nije zainteresovana zato što joj lovci na artefatke (definitvno tačno sada, i u principu, ali stvarno bezveze zvuči) idu na nerve, da je artefakt veoma opasna i loša rabota i da neće da ima veze sa tim i da je interesuje neko drugi – zlikovac koji joj je ubio brata.

Ljubav je u vazduhu, gde god da pogledam...

Slab na takve priče, a i još uvek pod utiskom gubitka Aria koga se sad jedva sećamo ali je svejedno bio tu, skočih odma’ sa obećanjem da ćemo joj pomoći da nađemo tog zlikovca. A i dala nam je dosta dobra uputstva gde treba da idemo pa stvarno ima smisla da joj uzvratimo uslugu.

Sad znamo sledeće:

• Artefakt je u piramidi. Dobro, ne moraš da prevrćeš očima lepa rendžerko, provalili bismo sigurno i mi to za jedno sat,dva… pet. I to u piramidi koja više nije tu. Ali je pored druga piramida, gde je neka kraljica i to je ono što je patuljak #2 spalio i… gde nestade ona sad?
• Taj zlikovac koji joj je ubio brata je neki čudan lik koji ne znamo ni kako se zove (ovo sad već postaje pravilo), ni kako izgleda, ni šta radi… Ne, to znamo, lovi čudovišta. I biće u toj piramidi. Ali ako lovi čudovišta, što joj je ubio brata?
• Brat lepe rendžerke je možda bio čudovište? Ili nije? DA JE MOŽDA OSTALA I REKLA KAKO SE ZOVE ZNALI BISMO TO!

Ništa, idemo u piramidu nazad, valjda ćemo usput sresti Ariju i Manda, prošlo je već dosta od kad su se javili.

Arija! Mando! Pa gde ste do sada?! I šta bi sa tobom crni Mando? I je l to taj čuveni „leteći“ brod?

Puno pitanja, a puno i odgovora.

„Putovali u letećem brodu. Oteli me ovi što me jure i sad me ucenili da moram da radim za njih. Da to je leteći brod.“

I naravno, da imamo problem. Kako svi da stanemo u brod? Patuljak #2 ima konja. A konj niti može da stane u ovaj leteći brod (čisto da skrenem pažnju da konj bez problema može da stane u običan, ploveći brod) niti Mando hoće konja u brodu.

Rešenje – konj će ići u magičnu vreću čuvanja. Mislim da to nije dobra ideja, ali poznati smo po tome (hm, Družina loših ideja?) tako da jadan konj završi u vreći a mi, slično tom konju, završismo u Mandovom brodu.

Umalo dušu ne ispustimo unutra, veće sranje nisam video skoro. Kako polete, izvrnu nas na bok, ko bre normalan hoće da putuje ovako – bolje svi u vreću sa jadnim konjem da smo ušli.

Isteturasmo se nekako napolje, skoro istraumirani kao i konj koji se ko zna čega nagledao u vreći, sad smrdi još gore nego ranije – patuljci, ima da je oribate posle.

Po sad već uvežbanom običaju, Astaroth prvi, da malo istraži i sem spaljene prostorije, statue pauka, sobe sa pentagramom i zatvorenih vrata, ništa neuobičajeno. Standardno podzemlje.

Iz koga se sad već rutinski vraćamo.

Kod statue pauka, otkrismo jedan mural – sveti vitez sa plamtećim krilima koji lebdi iznad ratišta sa kopljem u rukama. Ko zna šta to znači.

U sobi sa pentagramom – kao i uvek  – spisi koji najavljuju kraj sveta, borbu tame i svetla… Očekivano.

I taman kako smo nastavili dalje, naletesmo na našu bezimenu lepoticu. Eto, da joj znam ime uzviknuo bih ga ali ovako… "ĆAO ĆAO LEP…. „

„A izvini izvini, šta to pokazuješ? Da budemo tihi i da je nešto iza?“

Auh… Bljak… Ergh…Ovaaaj… Hm…

Soba. Prepuna. Paukova.

Rodeo patuljak #2

Kad kažem prepuna, mislim pod se ne vidi, tj. pod su paukovi. Sve se giba, mrda, gamiže i generalno ako možemo da izađemo napolje odma’ sada odma’!

Ne možemo, vrata iza nas se gromoglasno zatvararaju i mi smo sad do kolena u sranju. Tj. paucima.

Prva instinktivna reakcija Thorstena, patuljka #2 a i mene je da bacimo baklju ali kao da nam viša sila zaustavi ruku i pruži viziju da bi nas to sve instant ubilo na mestu jer smo videli prošli put kako sve ovo reaguje na vatru. Mada, to je i dalje opcija JER NAM SE PENJU UZ NOGEEEEE I GAMIŽUUUU…

Za to vreme, moja hrabra bezimena buduća supruga otkri na zidu par natpisa i slika i skrenu nam pažnju na ogromnu kamenu statutu pauka na sredini sobe koja nam je nekako promakla zbog 225 miliona drugih paukova u sobi i da ispod postoji neki otvor i da bi neko trebalo na nju da se popne i verovatno će to uspeti da je otkači i oslobodi taj otvor.

Taj neko je hrabri jahač – patuljak #2 koji je ostavio svog istraumiranog konja napolju i koji je spreman da zajaše nešto drugo.

I to mu sjajno ide od ruke – u jednom skoku, patuljak #2 se baci na statutu i poče zabava - pauci kreću u hipnotišući ples i počinju da iscrtavaju oblik – da, naravno, velikog pauka, na podu prostorije. Kamena statua kreće da se trese i sad imamo patuljka koji se grčevito drži, kao na podivljalom konju, samo što nije konj već veliki kameni pauk, dok dosta manjih, ne kamenih, paukova pravi neki grozni bal i sve se trese, talasa i gamiže i DAJ BAKLJU IPAK, JEBEŠ SVE…

U to se i ovaj pakao završi, i statua propade u otvor ispod, dok patuljak #2 vešto odskoči sa nje i dočeka se na zemlju.

„Nego, mala kako reče da se zov…“

I opet ne uspeh da saznam ime, jer iz rupe izgamiza demon kakvog nismo videli do sada – a videli smo ih već dosta. Rekoh izgamiza, jer se prvo pomoli jedna ogromna noga pauka, pa za njom i druga i sve ove ostale koliko ih već pauk ima i ispred nas sad stoji – ne pauk, nego demonka pauk – zamislite ogromnog demonskog pauka. I zamislite da ste baš loše raspoloženi, i da imate moć da stvarate demone, i da ste pojeli onu Arijinu psihodeličnu pečurku, i da vam je u tom trenutku pala sjajna ideja na pamet da na tog ogromnog demonskog pauka dodate demonku pa onda imate polu pauka – polu demonku – a skroz čudovište koje će nas i u noćnim morama progoniti – ako je preživimo.

Gle, ima šta i da kaže.

„Ko od vas želi da primi moj dar?“

Pa dobro, koliko nenormalan moraš da budeš da išta od nje uzm… Thorsten naravno. Jebeni gramzivi patuljak. DA LI SI TI NORMALAN?

Thorsten ispruži ruku i kraljica mu posla jednog, očigledno posebnog pauka, (ovaj je garant ekstra otrovan) i sem svežeg ujeda, ja ne znam koji drugi dar je mogao da očekuje.

I kao da to nije dovoljno, krenu ludilo – kraljica prizva nekoliko većih paukova – tako da sad imamo gomilu malih paukova, 4 srednje velika pauka i jednu ogromu paukicu (pauketu?).

Uto krenu moja hraba rendžerka na nju i … NEEE, BEZIMENA LEPOTICE, NEEEEE… KUKU ŽIVOTE, PA GDE JE UZE TAKO MLADU I JEDRU?! Već sam video kako trčimo kroz šumu držeći se za ruke, kako je nosim u rukama dok letimo iznad krošnja drveća pevajući:

Mogu ti pokazati svet.

Sijajući, blistav, divan.

Reci mi, princezo, kada si

Poslednji put srce sledila?

Jednim potezom demonske magije, isisa joj sav život i njeno telo samo klonu na zemlju, hladno, beživotno, kao predskazanje onoga što nas čeka…

Jebeš ovo, nema šta dalje da se priča – spremi se da umreš demonko!!!

Haos koji je nastupio je teško opisati rečima – ja raširih krila i vinuh se ispred nje (delom i da se sklonim od paukova na zemlji) sa svetim kopljem u rukama. Mando zakači kuku na plafon i baci se na nju, oponašajući patuljka #2, i to dosta uspešno. Astaroth krenu da jurca po sobi ubijajući paukove. Arija krenu da ispaljuje na sve strane njene magije – uglavnom ne pogađajući. Ali, što je bitnije, ne pogađajući i mene. I to vrlo sa razlogom – naime, poučen ranijim iskustvima nekako se sad već instinktivno nameštam tako da sam iza ili ako baš mora, pored, Arije, smanjujući šansu da me pogodi u leđa… glavu… ili bilo gde drugde kad smo već kod toga.

Ah da, zaboravih na patuljke. Gramzivi patuljak #1, tj. Thorsten, odjednom krenu da se penje uz zid – koristan dar ove kraljice, bojim se samo da dolazi sa cenom, pošto inače stameni patuljak sad ima neku bolesnu zelenkastu boju i deluje otrovano. Čudno, mislio sam da je imun na otrov, bar se tako hvalio.

Za to vreme, patuljak #2, nestade u stubu tame koji se pojavi oko njega i jednog povećeg pauka.

U jednom trenutku Astaroth ubi jednog od srednjih paukova i to poremeti kraljicu – možda bi trebalo da se malo i na njih fokusiramo – ako ne možemo tako lako nju da pogodimo. Uto se Thorsten uzvera na plafon i on baci na demonku i sad imamo i Manda i Thorstena koji jašu pomahnitalu kraljicu paukova, balansirajući kao mahniti ne znam ni sam kako – i to u pravi čas. Jednom svojom nogom, zgrabi kraljica Astarotha i da nije Mando uspeo da pogodi tu nogu i dovoljno poremeti demonku, crno bi se Astarothu pisalo. Ovako, izvuče se nekako, izranavljen ali živ.
To je već bilo previše za održavanje ravnoteže pa Thorsten pade sa nje ali se brzo snađe i krene da je bije.

Patuljak #2, hajde, vreme je da ga oslovim njegovim časnim imenom konačno, Sir Cumsalot, se izvuče iz stuba tame i taman krenu da bije levo i desno, kad se stub proširi i opet ga obuhvati.

Uznemiren smrću moje nesuđene žene, i očigledno potpuno odsečen od veze sa svetim zmajem, ja uporno ne uspeh da pogodim ovu demonku tako da sam u ovoj borbi uglavnom izigravao onu dosadnu muvu koja vam se vrti oko glave ali sem što vam dosađuje, ništa drugo ne radi. E, tako i ja. Velika muva koja sa vremena na vreme zaleči saborce, i zuji ispred nosa demonki. Na kraju, u trenutku očaja, stadoh ispred direkt ispred nje – bar nek’ mene udari, da dam šansu ostatku da nešto uradi.

I dok ja tako letuckah, primetih u ćošku prostorije jednu čudnu figuru – naoružanu do zuba, i fokusiranu na ovu kraljicu. I dok ga ja gledah, on ispali nešto u nju – po njenoj reakciji em nije ovo očekivala, em ju je žestoko razvalio. Dobro, možda i ima šanse da preživimo ovo.

Sir Cumsalot se konačno izvuče iz tame, priduži se Ariji i krenu da i on da kolje paukove levo i desno.

U jednom trenutku, demonka uspe da otrese i Manda sa sebe i u dva skoka se pope na plafon i odozgo krenu da baca magije i priziva još ovih srednjih paukova.

Misteriozna figura, sad već vidljiva svima, prirdruži nam se u napadima, i uz par preciznih magijskih napada zali ovu kraljicu tame kiselinom i pripremi je za kraj.

A kraj dođe u vidu Mandovog topa. Neman konačno pade i u samrtnom ropcu izgovori „Ustani šampione, imaš moj blagoslov!“ Uto padoše mrtvi svi pauci i ova prostorija postade za nijansu podnošljivija.

Podnošljivija i bogatija za jedan kovčeg koji se odjednom otvori iza njenih leđa.

Mora da je to ono što svi tražimo!

Mando bi najbrži, polete kao kovčegu kao da ga svi đavoli ovog sveta gone i zgrabi šta god da je unutra bilo.

Zaslepljujuće svetlo izbi iz njega, na kratko nas sve ošamutivši i baci ga u trans. Kad se sve malo smiri, u njegovim rukama se nađe prazna boca, a Mando vidno potresen i izgubljen se umalo stropošta na zemlju.

Nakon što se malo povratio sebi, preusmerismo pažnju ka ovom misterioznom lovcu na čudovišta.

„Ko si ti i šta radiš ovde?“, upita ga Thorsten, dok ja na podu vidah rane Ariji.

Pa dobro, koji vam je svima?! Ni ovaj neće da se predstavi. Posle par šturih rečenica, epilog  je sledeći – ne znamo kako se zove, ne interesujemo ga ni mi, ni artefakt, već samo ovo čudovište.  E da, i otišao je.

Za jednog misterioznog lovca na čudovišta je dosta nepristojan.

I ostajemo sad ovde izranjavnjeni, da se malo zalečimo i vidimo šta dalje. Mando je i dalje ošamućen ali nema pojma šta mu se desilo. Thorsten ne može da se penje više na zidove. Ova bočica koju je Mando držao je prazna. Jesmo li našli artefakt?

Opet pitanja, a odogovra nigde.

Jutro je pametnije od večeri, videćemo šta nas sutra čeka. Bezimena rendžerko, vidimo se u snu.