XXVIII session – Vreme paklenih vozača

a li su prethodne dve pobede bile posledica puke sreće ili samo fantastične veštine, saznaćemo uskoro. Ispred nas – teren.

Da smo na nekom drugom mestu, rekao bih čak i lep. Ali nije.

Na suprotnim stranama, pravougaoni otvor sa mrežom razvučenom preko njega. Na sredini – lopta.

„FUDBAL!“ – uzviknu Thorsten i u par crta nam objasni šta nas čeka.

A čeka nas minotaur sa još 4 drugara (ili drugarice, ili šta god da su ova 2 leteća čuda). Nas 5 protiv njihovih 5 šampiona.

I krećemo – minotaur zveknu onu loptu i pogodi Thorstena pravo u čelenku – da nisam bio iza da ga uhvatim, ko zna dokle bi odleteo.

E pa neće moći ove noći – ili tako nešto slično uzviknu Thorsten, poetski inspirisan usred blagog potresa mozga i navali nazad.

Mando takođe krenu oprobanom taktikom – prospi ulje pa zapali. Arija, standardno krenu da šiba magijama. DALJE OD MENE ŽENO, SAMO ISPRED!

I sada je sveopšti haos – minotaur gori i kliza se na sred terena, Astaroth trči kao munja, Mando pravi sranja, ja više ne znam šta radim.

Neko je bacio darkness i sad stub mraka stoji ispred njihovog gola, doprinoseći opštoj atmosferi.

Izgleda da nam je taj haos dobro došao, jer u tom haosu Arija uspe da veštim pogotkom u nešto što nisam ja, utera loptu u go.

Ha, ovo ćemo lako, pomislismo svi u sebi. I tako i bi. Slična postavka, opet sveopšti haos i bam – Astaroth skoro pa ušeta u go.

2:0

To je to, pobeda nam je na dohvat ruke, niko nas ne može sada zaustaviti!

Mda…

Biće da smo u ovom zanosu prevideli jednu činjenicu – svaki put kad damo go, stvari se vraćaju na početak. Tj. ne baš.

Za njih – da. Magije, zdravlje.. sve kao da su tek ustali, popili jutarnje piće, uradili šta već đavoli rade kad se pripremaju za neku akciju.

Za nas – ne toliko. Magije se troše, rane ne zarastaju a umor polako ali sigurno nas sustiže.

Znam, znam, sve ovo zvuči kao izgovori, ali stvarno je tako. Evo Thorstenu već ulubljena glava malo od lopti koje ga udaraju. A ne, to je samo senka. A i takva mu je faca.

Jasno je kako sam počeo ovaj deo žurnala, da je naš pobednički niz morao da se zaustavi. Ali kako, to već niko nije očekivao.

Bel je očigledno rešio da je vreme da se promeni taktika – korak #1 – polje sila na sred terena.

Korak #2 – razvali po Zmagu.

Korak #3 – zaliti minotaura uljem i zapaliti ga. Sad već tradicionalni Mandov recept.

Koraci #4 i #5 – nastaviti sa maltretiranjem minotaura – Arija ga bije magijama, Astarot svojim magičnim lukom zaborava. Odlično, da je znao neke magije, sad bi ih zaboravio.

Ali ih ne zna.

Jedini lik na terenu koji ne zna magije. I Astaroth ga pogađa magičnim lukom koji čini da zaboraviš magije. Eto, sad i dalje ne zna magije.

Ali znate šta zna?

Da bije! Tako je. To nije zaboravio.

A ovi ostali itekako znaju magije. Evo, recimo, ovaj pali paladin (kako se lepo rimuje… pali paladin palamarom …), pardon. On se lepo skoncentrisao sad na Thorstena koji odjednom krenu da se davi. Ajoj, znam šta mu radi, ovo je iz mog domena. Iluzija potpuno obuzmu Thorstena i on iskolači oči kao da mu je ceo okean pao na glavu.

Razlog je, doduše jasan, Thorsten je zgrabio loptu i ne pušta je od sebe. Čak i sada, dok se davi, hrabri patuljak se ne da, ali ne znam koliko još dugo može da izdrži.

Arija u pravom trenutku dotrča do Thorstena i gromovitim korakom krenu da ih sve teleportuje do protivničkog gola.

Odličan plan, kada bi zajedno sa njima i lopta stigla do protivničkog gola. No, ona ostade na sred terena. E Bele, Bele, đavolčiću!

Astaroth na svu sreću brzo odreagova i šutnu loptu u stranu, taman je sklonivši sa noge protivnika.

Dosta je zajebavanja, razmagijah ovu barijeru i podigoh magijski štit – hajde sad da vas vidim!

2:1

MOLIMŠTAKAKO?

Pa ako su Arija i Thorsten ispred protivničkog gola a Mando, Astarot i ja na sredini terena, to znači da na našem golu nema nikoga.

Sem lopte u mreži.

I od tog trenutka, stvari kreću dosta nizbrdo. A pošto smo u prvom krugu pakla, to znači, mnogo, mnogo loše.

No, da napravimo malu pauzu – na drugom kraju pakla, jedno par kilometara plus-minus magijska nestabilnost geografskih pojmova, lovac se budi.

Ne baš go, ali bez opreme.

Leži tj. lebdi iznad ponora. Ali nije sam, oko njega, isto tako, iznad rupa, zarobljeni nekim poljem sile leže druga stvorenja.

Ovo znamo, jer nam je Bel saopštio da je naš prijatelj zarobljen i da se nalazi u njegovom zatvoru.

Prvo nam je trebalo malo vremena da shvatimo o kome priča – prijatelj je malo prejaka reč. Mutavac. Mutljivac. Razmetljivac. To je sve mnogo preciznije. Ali svejedno, toliko smo u fokusirani na igre, jer nas to jedino može napolje izvesti, da nam lovac koji lebdi nije visoko na listi prioriteta.

Iako je on visoko iznad provalije hnjoh hnjoh hnjoh…

Elem, nazad na minotaura i ostatak paklenog stada – pošto mu je verovatno dosta bilo da ga zalivamo uljem i palimo, Bejl (Bejl, jebogaja, evo već treću stranu pokušavam da se setim kako se zove) primeni novu taktiku i jednim silovitim udarcem svog buzdovana zakuca loptu par metara u zemlju.

Ova, dosta kreativna taktika, nas ostavi na trenutak bez teksta. Thorsten nekako očekivao loptu u glavu, ja isto.

Jedino se Astaroth sjajno snašao i kad već nema lopte po kojoj treba udariti, onda barem ima ovih đavoljih ptičurina ili šta su već – sa neočekivanim životinjskim žarom je skoro ubi jednim potezom. Tako se to radi vraže mali!

Sledeći ko se snašao je Thorsten, koji promrlja neku kletvu ili molitvu i baci se minotauru u noge koga je to toliko iznenadilo da se saplete i zatetura nekoliko koraka unazad. Koliko će ga Thorsten držati u čeličnom stisku – videćemo.

Zli sveštenik, nezgodni suparnik promrmlja i mahnu rukama i sad ih je trojica. Prokleta slika ogledalo (mirror image prim. aut.). Na svu sreću, Mando izgleda ima tik koji je razvio ovde i sunu plamen iz ruke. Naravno, bez efekta, ali svaka čast za reakciju.

Arija inspirisana Mandom, pokuša istu taktiku, ali nedovoljno da razbije prikazu.

Za to vreme, ja u naletu inspiracije bacih malu kolibu preko lopte, sa sve Mandom i mnom (mnome, samnom?). Sad niko nema loptu i niko neće da se igra. Utata!

Uto dobismo odgovor na prethodno postavljeno pitanje – koliko patuljak može da drži ogromnog minotaura u čeličnom stisku – malo.

Ali suludost tog poteza je bila dovoljna da poremeti Bejla koji nekako nezgodno zamahnu i promaši Thorstena, iako mu je na nozi kao krpelj.

Pošto se obračunao sa jednim protivnikom, Astaroth reši da nastavi seriju  i baci tamu na minotaura u nadi da će zbunjenost da potraje, a Mando i ja nekako smislimo kako da izvučemo prokletu loptu što se ispostavilo mnogo većim problemom nego što je za očekivati.

E pa rešenje tog problema je došlo od tog prokletog umnoženog sveštenika – očigledno su 3 glave pametnije od jedne. Odjednom su sada tri lopte na terenu i sve tri prikaze (tj. 2 prikaze i jedan pravi sveštenik) kreću ka Ariji na golu.

Ispravka – 4 lopte, naša je i dalje u rupi.

Ne vredi, ništa ovim nismo postigli, izlećemo iz kolibice a ja, prethodno obukavši rukavice besa (poklon od Bela), uđoh u pomahnitalost i kopljem probodoh jednu prikazu (ohoho, i to pravog), Thorsten, iskoristivši priliku šmugnu od Bejla i krknu sekirčetom drugu. No, ništa od toga ne bi dovoljno – nekako lagano, skoro kao da nas zajebava, iz pozadine nam se prikrade jedno od ovih letećih čuda, pokupi loptu i samo se nežno, spusti ispred gola i Arije.

Kao da to nije dovoljno, iz tame ričući, izlete Bejl (minotaur) i vrati Mandu za svo ono ulje i paljenje.

Astaroth krenu da pripomogne ali ga toliko izmlatiše u tom procesu da iako je stigao dao Minotaura, ostade bez snage čak ni da ga zagrebe.

Iiii, dok smo se mi mlatili po terenu, sveštenik sa svojom ptičicom gromovitim korakom se ubaci u naš go, naravno sa sve loptom.

2:2

Sto mu gromova, đavoljih repova i veštičijih čireva! Ne sviđa mi se ovo uopšte.

Nazad svako na svoju stranu, oni čisti, zdravi, kao novi. A mi, bez magija, izranavljeni i sad već pomalo nesigurni u našu pobedu.

„A pauza za poluvreme?“, upitasmo u nadi?

„C!“, dobismo odgovor.

Početak sledeće runde pripada Mandu koji je rešio da ne čuva više svoju pucaljku i opali iz sve snage u prokletog sveštenika. Kako i dalje stoji, nije mi jasno. Puši se, ali stoji.

Ponešen tim prikazom, Thorsten pojuri ka Bejlu usput dodavši loptu Astarothu za jednu dobru kombinaciju, u sportskim krugovima poznatu kao – UTERAJ OVO U GO KAKO ZNAŠ I UMEŠ!

Kako bih sprečio da ovo govedo spljeska Astarotha, skupih svu snagu i božansku pomoć i uz urlik i bljesak magičnog koplja nabodoh tog đavolskog ratnika, i malo ga ogrebah.

No, to bi dovoljno hitronogom Astarothu da kao vihor utrči u go sa sve loptom i IDEMO POVRATNICI BEZDANANANAN NANA NA NANANA NANA NANA NANA NA NANANA !!!!

AVERNUS 0: POVRATNICI BEZDANA 3

To je to, praktično možemo da osetimo miris našeg starog doma, samo da završimo ovu bitku sad.

Šta?

Trka?

Motorima?!

„TOOOOOOOO!!!!! „ – nadjača Thorsten na trenutak urlanje đavolske publike.

Na trenutak.

Jer u trkalište, uz brujanje kao da iz samog pakla dolazi… ček, pa i dolazi. Dakle, tu iza ćoška. Prikaza na vatrenom motoru, vatrene lobanje, opasana lancima izlazi na megdan našem Thorstenu.

Kako ga ugleda, Thorsten poblede kao krpa. U istom trenutku na njegovom licu se izmešaše zbunjenost, neverica, strah i užas. A zašto, ubrzo i nama postade jasno jer se kroz plamenove lobanje naziru dobro poznate crte još neoplakanog Sir Cumsalota – hrabrog patuljka koji je dao život za nas i koji se sada vratio kao ukleta duša.

I zaista, nikom teže ovo neće pasti nego Thorstenu koji skamenjen stoji, očigledno nesvestan šta ga čeka.

Možda mu onaj odvratni Nihil, koji stoji pored Bela i netremice gleda u njega nešto čini. Ne deluje kao da je magija, ali taj odvratni smešak i paklena pojava su dovoljni da i mnogo većem čoveku (ehehe) od Thorstena slede krv u žilama. A i tu je pitanje prodaje duše…

No, svako se sa svojim demonima mora suočiti, doduše, ko god je smišljao tu izreku sumnjam da je mislio baš bukvalno ali šta sad.

To sad upravo čini Thorsten dok skače na motor i kreće u arenu, držeći sudbinu svih nas u svojim zdepastim prstima.

Šta, tri kruga treba da se izvezu? Najebali smo!

Mada, dobro je počeo. Vidi kako patuljak juri. Samo tako Thorstene, neka jede tvoju praš… ček’, šta radiš to?

Ne okreći se u vožnji!

Ne bacaj štit trebaće ti o nenormalni patuljku.

Naravno, kao što je očekivano, ovaj demonski duh motorista, samo prozuja preko Thorstenovog štita i jedni puckom prstiju zapali mu motor.

Da, da – na je ba li!

I sad, gori motor. Gori Thorsten. Gori i ovaj drugi motorista, ali jedino njemu to ne smeta.

Da nije jedina akcija na trkalištu, pobrinuo se nestašni Astaroth koji je u trenutku spazio da na Belovom prstu čuči jedan jako interesantan prsten i da je to baš taj koji mu fali.

Doduše, pošto je prislonio lobanju svima ostalima u publici, pretpostavljam da je to – to.

E sad, kako doći do prstena?

Jednostavno – potrebno je samo da se išunja iz dela gde smo mi, prođe pola arene između horde navijača đavola, priđe tronu na kome sedi Bel, popne se na njega, prođe pored Nihila, i sa Belove ruke skine prsten, skloni se u stranu, prisloni prsten na lobanju, valjda ništa ne eksplodira i onda se vrati nazad do nas i jebeš mi sve, dalje ni ne mogu da dobacim…

I, krenuo je… za sada sve ok, evo ga šunja se… stigao do trona, Nihil ga odmerava i okreće glavu… interesantno…

ŠTA RADIŠ THORSTENE, MINOTAURI TI MOZAK POPILI!!!

Razlog zbog čega je Astarot uopšte i uspeo da stigne neprimećen do Bela je to što se nešto mnogo zanimljivije dešava u areni – jedan patuljak u plamenu skače na motor u pokretu, iznenađujuće vešto ako mogu da dodam.

Na žalost, našu oduševljenost ne deli demonskih duh motorista koji dosta ležerno dočeka Thorstena na volej i lansira ga u nebesa, sa sve onako gorućim dupetom.

Da postoji neko neslaganje između bivših saboraca može se videti po hladnoj efikasnosti koju pokojni Sir Cumsalot primenjuje u temeljnom premlaćivanju Thorstena. Bar meni tako deluje. Jer kako drugačije objasniti sledeći potez – nije nesrećni osmuđeni patuljak ni stigao da se okrene u vazduhu 2 puta, kad mu se oko noge obmota vatreni lanac i tresnu ga o zemlju svom silinom.

I sad se na trkalištu nalazi jedno udubljenje u obliku patuljka sa sve patuljkom u sebi.

Koji trenutno nije baš pri sebi.

Zadovoljan postignutim, zapaljeni (da ne kažem, napaljeni) motorista nastavlja dalje da obrne krug, neometan i spokojan, mislim zapaljene glave, ali spokojan.

Neverovatno, ali Thorsten se nekako vraća sebi, otresa prašinu, i kreće prema štitu. Bez obzira na neprijateljsku publiku, ovakva izdržjivost zaslužuje poštovanje. Retko ko bi mogao da podnese ovak…

Opa, je l’ će to Astarot uspeti da se prišunja do Bela? Hajde mali, levo, levo, lev… e jebiga sad!

Očigledno je tron klizav (bolje da ne znamo od čega) jer Astaroth u pola penjanja i veranja, otpade sa njega kao krastica. Lepo obučena ali svejedno – krastica.

Na svu sreću, haos koji ova dvojica prave u trkalištu/areni je dovoljan da prikrije Astarothov neuspeh te on, sad već vidno iznerviran, pokuša opet, zgrabi jedno ispupčenje, drugo ispupčenje, jednu rupu, opet ispu… ne, drugu rupu i hop cup opala, evo ga neprimećenog tik ispod Belove ručerde.

A malopre spomenuti haos je u formi patuljka koji onako izbubijan staje direktno na put paklenom motoru spreman da ga dočeka svom silinom.

Ali, ono što je nekad bio Sir Cumsalot, sad je mnogo opasnije. I zna magije.

Jedan pokret rukom i Thorsten pade na kolena, potpuno skrhan, u delirijumu. Šta je video, kakvu fantazmagoriju, nikad nećemo saznati.

Ovaj prokleti motorista sad kruži pobedonosno oko omađijanog patuljka i  u oblaku dima, odlazi da odveze pobednički krug.

Hajde sad Astarote, možeš ti to! Vidi kolike prste ima, samo mu zavuci svoj prst tako… i … pa gde sad mlataraš tom rukom, đavoli te odneli… đavole… mislim, vođo đavola… uf…

Ono što jesmo saznali kasnije, kad se Thorsten vratio je, da je u trenutku očaja, pokušao da ponovo napravi dogovor sa Nihilom, ali je to Bel sprečio. Da citiram: „Ne može, on je moj! Ništa od dogovora!“.

Ja razumem želju za pobedom, ali da dva puta prodaš dušu, to ne mogu da razumem nikako. Thorstene, uvek si bio čudan, ali te sve teže prepoznajem.

Smogavši poslednji atom snage, i setivši se da ne mora da ide peške do motora te da mu on sam može doći, Thorsten brže – bolje, prizva svoju demonsku mašinu i krenu za unapređenom i paklenom verzijom Sir Cumsalota. Ovo me baš podseti na jednu čuvenu pesmu iz zapadnih krajeva, ide nekako ovako:

Dva brata rođena na zidu smrti
Da ne veruješ rođenim očima
Kuda oni jure? Da l' ih slava vuče
Ili možda novac, titula neka?

Ovo je vreme paklenih vozača!

I dok se ja prisećah teksta pesme, sve ovo bi previše za Thorstena i on zasluženo izgubi ovu borbu.

AVERNUS 1: POVRATNICI BEZDANA 3

Da nije sve izgubljeno, pobrinuo se Astaroth, koji je konačno dočekao svojih pet minuta i u trenutku kad Bel kreće da tapše uspe nekako da neprimetno skine prsten sa ruke (i dalje ne znam kako, stvarno sam impresioniran) i odšunja se da na miru prisloni prsten na lobanju.

Hajde da i nas pogleda malo sreća – ništa nije ekspodiralo, a lobanja se otvori i iz nje ispade svitak.

Ček da vid…

„NEKA SLEDEĆA IGRA POČNEEEE!“ – prodra se Bel i posle kratkog predaha, vratismo se svi sem Thorstena u arenu.

A tu nas dočeka sledeći prizor – most iznad provalije. Na jednoj strani – Arija, Mando, Astaroth i ja. Na drugoj, dva grozomorna vatrena vampira i dva zombija.

AVERNUS 2: POVRATNICI BEZDANA 3

Dok smo se pokunjeni vraćali nazad na svoja mesta, krajičkom oka spazih Thorstena kako čestita Belu. Šta mu je sad na pameti, da mi je znati?

A neću saznati jer sledeća igra nije igra. O ne. Sve je samo nije igra.

„GLADIJATORSKA BORBA! IZABERITE SVOG ŠAMPIONA!“ – sa neskrivenim zadovoljstvom najavi Bel sledeću igru.

Ček, šta to grmi, što se zemlja trese?

Je l’ to vulkan u sred pakla?

Ili Tiamat došla kući?

Da je vulkan, već bi proradio.

Da je Tiamat, već bismo svi bili mrtvi.

To je Bejl, minotaur, krvavih očiju i nauljenog buzdovana.

O zašto baš on?!

Jasno je ko će na njega – Zmago, eto ko.

Da vidimo: rane – ima ih dosta; koplje – tu; magije – ništa nije ostalo.

Znači, idem, kako bi rekli u mom kraju, golog dupeta u pijane svatove.

Skupih ono malo hrabrosti što mi je ostalo i praćen povicima i podrškom mojih saboraca, zakoračih u arenu spreman na sve.

I prvo što uradih je da se vinem u vazduh.

Dobro, imam tačno minut da smislim šta da radim.

I dok sam tako letuckao van njegovog dometa, setih se imam još malo magije u mom štapiću čudesa pa uperih na njega, pomolih se kratko i ispalih nešto.

Opa, magična zbunjenost! Odlično, sa ovim mogu da radim. I uz par veštih napada kopljem i par magija uspeh da uzdrmam ovo preraslo govedo.

BONNNGGG!

Kako? Imamo runde?

I u tom trenutku, sruši se moja krhka nada da ću uspeti nešto da uradim. Prestadoše sve magije, i u njegovim očima primetih novi žar.

Žar za krvlju.

Mojom.

Ostatak mi je malo u izmaglici – kažu da sam mu se dosta loše rugao (nešto oko debele mame krave) što je za posledicu imalo da se još više zažari tako da nije ni časio časa da me u trenutku nepažnje satera u ćošak. Jedino što se sećam je neskriveno zadovoljstvo sa kojim me je ukucao u zemlju kao da sam stubić za ogradu. Zlatni stubić.

AVERNUS 3: POVRATNICI BEZDANA 3