Onaj crv nas je žestoko izmorio, dugačak odmor je baš ono što nam svima treba – masaža, bazen, toplo vulkansko kamenje… mada kad razmislim skoro sve to smo do sada i imali (ako pod masažom podrazumevamo udaranje po nama…). Znači, mi smo stalno odmorni.
Idemo onda dalje…
Sad, kad nas crv više ne smara, Astaroth može lepo da vidi šta je iza vrata… Pre nego što ih Thorsten razvali pošto drugačije ne ume.
Kakvo iznenađenje – stepenice. Ali, na gore. Znači, ovaj podrum ima i svoj tavan. Interesantno. Hajde da ga vidimo.
Jebo nas tavan.
Mislim lep je – za jednu ARENU! Da da, a re nu. Vidite, kad smo ušli unutra svi, onda smo tek spazili da sem lepog, velikog kružnog prostora koji izgleda kao arena, smrdi kao arena i ima jako lepu fontanu sa velikim vilenjačkim rendžerom na vrhu (ok, to nije karakateristično za arenu) postoji i još jedan gornji nivo. To bi bilo lepo da smo znali pre nego što smo ušli.
Zašto?
Pa zato što se tu nasadio onaj beli klošar. I nije baš srećan što nas vidi. A ni mi, da budem iskren.
I tako, dok se svi tako nesrećni gledamo u areni koja ima fontanu, sranja kreću da se gomilaju.
Pod jedan, vrata koja vode u i iz arene koja ima fontanu se zatvaraju. To je već samo po sebi problem jer imamo negativan skor sa vratima do sada. Pod dva, veći problem je sad neka struka koja nas uokviruje i koja uopšte ne deluje dobro.
To je signal za Thorstena da protrči kroz nju.
Bzzzzzzk!
Ehehehe…. Opet se ja smejem tuđoj nesreći ali SPALJENI PATULJAK KOJI TRZA NA ZEMLJI!!! Stvarno! Smešno je!
Kako je Thorsten video sebe vs kako smo ga svi ostali videli
Znači, nema mrdanja iz arene sa fontanom.
ZNAO SAM DA JE PERVERZNJAK! Još kad sam ga video na brdu, sumnjao sam da je bolesnik. Evo, sad je krenuo da se skida. Beli klošar je sad (polu)goli klošar sa magičnim štitom oko sebe. Čudna taktika za borbu ali dobro, video sam i gluplje stvari. I vidi ove rogove i tetovaže… Šta je bre ovo?!
Kakve su ovo demonske magije?! Sa leve ruke klošar baca ove tetovaže i one se stvaraju u neke zmije. Pih, je l to najbolje što može? Pa Astaroth i Arija ih raščistiše – nismo mi ostali ni stigli da ih bonknemo.
Uf, je l me terao neko da pitam. Sad baca sa druge ruke neke mozgove sa kljunom pipcima. U ovom trenutku više me ništa ne čudi. Hm… ako preživim, moram malo bolje da pogledam šta sve još ima iscrtano – a koliko vidim, ima svašta… a još ima i pantalone…
Beli klošar koji je sad polugoli klošar
Uh, ovi mozgovi su baš nezgodni. I žilavi. Arija razvaljuje jednog i… još se ne da. Mando je kritično ogrebao jednog, evo sav se uznemirio (mozak, ne Mando).
Vreme je za ozbiljne momke – hajde magični štapiću. BACAM BACAM… „sporost“
….
Dobro, sad imamo spori mozak. I to je nešto. Moram da pročitam bolje kako se koristi ovaj štapić.
Arija opet razvaljuje, ne znam šta joj je danas, deluje kao najefikasniji član ekipe (ili NČE).
Današnji NČE-ovi: Aria & Astaroth
Thorsten zgrabljen i paralizovan, moram da ga spašavam – spavaj mozgu, spavaj srećo…. Nananananaa… I zaspi mozak, taman da se Thorsten oslobodi. A evo ga i Astaroth koji ga buši i bode na sve rupe (tj. pravi mu rupe gde ih bilo nije).
E sad, vreme je da se ovaj klošar malo poremeti – Alo, šabane, smrde ti noge!
Ništa. Čeličnu volju mora da ima kad je odoleo ovome. Ah nije, iznervirao sam ga. Sad baca sledeću tetovažu (hm, ako bismo ga potopili u fontanu, možda bi se izbrisale ove tetovaže, jer očigledno nisu stalne…). Opa, bube.
OPA! One anghgkakgha bube iz šume. Uf!
Thorsten je oboren! Istorija se ponavlja, opet nas bube desetkuju.
Mando, izvlači Thorstena ne prosipaj to ulje, samo će im biti ukusniji! Eto, lepo sam ti rekao – sad je klizav i ne možeš da ga pomeriš.
I dok ih je Astaroth bušio (zmaja mi, i on je NČE danas), Arija uleće sa gromovitim teleportom i vadi sebe i Thorstena na drugi kraj arene.
Hm, sad imamo dosta besnih buba ispred nas. Ajde štapiću, molim te!!!
Hm, tiha slika… Ok, mogu i sa tim da radim. Ispred nas podižem iluziju zida – paf hajde sad bube, gde smo nestali, a?
O sranje, zaboravio sam na Ariju i Thorstena, krenuše bube na njih! Brzo Mando, uradi nešto!
Vidi, uradi nešto – gurnu onu bubu preko ulja (dobro dobro, razumem sad) pravo u struju. Odličan potez, kupiću ti flašicu ulja bonus zbog ovoga!
Astaroth nastavlja da kolje – on i Arija su sad izjednačeni po količini krvoprolića koje prave. Opa, vodi Astaroth koji sređuje, zajedno sa Mandom ostale bube. Arija opet teleportuje Thorstena i vraćam ga sa ivice smrti (opet, nema na čemu).
Je l to najbolje što možeš bivši beli a sad polu goli klošaru? Gde su ti tetovaže sad?
O jebo me zmaj, ima i na leđima neko čudo! Kako se samo nadam da ga je đavolski bolelo kad se tetovirao.
ŠTA JE OVO!?! Veliko je i ne sviđa mi se uopšte.
Arija se vraća u igru, baca vatrenu kuglicu, a ja… sliku u ogledalu! Ha, sad nas je četvorica – sejem konfuziju na sve strane! Evo, radi, toliko je zbunjen da je ovako ranjeni patuljak uspeo da ga gurne pravo u struju. I finalni pobednik večeri – ipak Arija! Udar i bum bum bum… publika u areni je poludelaaaaaa…. Bar mi se tako učinilo od pada ovog čudovišta.
Ono što nisam spomenuo je da je klošar sve vreme bio u nekom polutransu i sprovodio neki ritual koji je očigledno gotov. Uz neprijatan osmeh otvara portal sa rečenicom „Ona će se pobrinuti za vas!“ a Astarothu konkretno „Vreme je da se suočiš sa prošlošću, mladi prinče.“ A na to mu Astaroth vešto uzvrati: “A ti si peder!”.
Je li, Astarothe, odakle se vi znate?
Kako je otišao, tako nestade struja i vrata se otvoriše. Kratak predah pa da vidimo šta se dešava.
Iza buba su ostale neke vrećice – živo me interesuje ko im vezuje vrećice oko vrata. Iskreno, više mi je frka od tog koji ovim čudima kači vrećice oko vrata. Je l to radi dok spavaju? Je l ih češka? Ako da, zašto pobogu?
Neću da se bunim, taman par napitaka za lečenje da se osvežimo malo.
Nego, da se vratim na fontanu u areni, ima neki tekst. Arija!!! Kaže da piše „ZAJEDNO“
BONGGGG
Mando manijače, šta radiš to? Našao je neki gong tamo gde je beli košar bio i naravno šta će da uradi - udari u gong, do centra ove ravne ploče na kojoj se nalazimo se čulo. Uhhh, osećam neko silno zlo, hajd’mo odavde.
Ali ne pre nego što Thorsten ne obavi svoj obavezni vandalizam. Prvo je tukao po fontani. Onda ju je gurao. I nije se smirio dok nije oborio figuru na zemlju. Patuljci i vilenjaci… ne znam koji je njegov problem…
Nastavljamo dalje, sledeća soba, nova statua. Pre nego što THorsten i ovo sjebe, vidimo da je to mali hobit i da tu piše „SVI“.
Dalje – problem. Ulazimo u jednu divnu prostoriju sa rekom ponornicom. Ček, kao da čujem glas iz sećanja (sa leve strane) – „Cvet koji tražite je kod reke ponornice“. Thorstene, čuješ li… tj. sećaš li se, tu je cvet za princezu!!!
Thorstene! Thorstene? Thorstene!?
Jadni patuljak je toliko istraumiran od vode da odbija da pređe. Trebalo mi je svo moje umeće ubeđivanja da ga nekako osokolim, inspirišem i motivišem a i na krkače prenesem preko vode. Te možeš ti to, te ni jedan patuljak se nije udavio (sem njega doduše, ali nema veze, bio sam ubedljiv), te princeza, princ… I saznah sve o njegovoj tužnoj ljubavi sa princem i izgnanstvu… Nova veza se ovde stvorila. I vidim da mu je drago, dok sam ga prenosio preko reke, svo vreme mi je dršku mača u leđa gurao.
Evo nas u sledećoj prostoriji – statua patuljka i kameni kovčeg je tu. Thorsten kaže da tu piše „KLJUČ“. I dok smo tu pričali šta dalje, spazih da statui svetle oči kad izgovaramo određene reči.
SVI – zasvetl
ZAJEDNO – zasvetl
KLJUČ – prc.
Kako bre? Zajedno svi ključ? Ključ svi zajedno? Svi ključ zajedno?
Ne vredi, fali nam još reči definitivno. Idemo dalje.
Ijao, dragonborn statua. Prelepo, stvarno prelepo. Kvalitet izrade, detalji. Apsolutno savršeno. Posebno mi se sviđa kako je umetnik uspeo da uhvati pokret u kamenu kao i detalje u krljušti. Od ovog druženja sa Thorstenom prenelo se nešto na mene i ova fascinacija kamenjem. Deluje kao granit, vrlo kvalitetno, vrlo… A da, piše „SMO. I evo ga još jedno jaje – crno.
Sad sam već zbunjen – pored zmajevog jajeta zbog kog smo i došli, sad imamo još 3 jajeta. Hm, a ispred onih jednih vrata su tri posude – moguće da tu idu jaja. Ništa ne košta da probamo kasnije, samo da skupimo sve reči više.
Astaroth nalazi poslednju figuru – čovek, bard (lošiji kvalitet izrade od dragonborn statute ako mogu da primetim, drugi umetnik, početnik verovatno…) i tekst „MI“. Pre nego što krenemo nazad, otkrivamo zagađeni izvor, to je ono što je na porukama pisalo – klošar ga je zagadio. Deluje stvarno užasno. Arija uzima uzorak.
Varaćamo se nazad i ponosno izgovaramo ispred statue „SVI SMO MI ZAJEDNO!“
I ništa se ne dešava.
Jao da, „SVI SMO MI ZAJEDNO KLJUČ“.
ZMAJA MI! Otvara se kovčeg a u njemu… Hrpa zlata i sveti mač!
Čekstanikako… ovaj patuljak je poludeo – uzeo je skoro svo zlato. Ali mač… vau!
Znam da mi je suđen, ali mislim da je pametnije da bude kod Thorstena, teško ću da vitlam dvoručnim mačem u prvom redu i da pomažem svima.
Uz malo cenjkanja, Thorsten dobija ovaj svet(l)i mač, a ja njegovu sekiru i pola zlata. Sad smo sveta družina.
Moramo da se odmorimo, taman da ispišem sve što se desilo i prepakujemo stvari.
….
Napsvani i sređeni, idemo da otvorimo ona preostala vrata. Stavljamo jaja u posude i vrata se otvaraju! Ulazimo u pećinu punu spora koje svetlucaju, i sve bi bilo zaista magično i lepo kad ne bih osećao NAJVEĆE ZLO KOJE SAM IKADA OSETIO DO SADA!!! Pazite!!!
Iz sredine pećine uz gromoglasan tresak i vrisak stvara se OGROMNA demonka.
Ovo je Astarothova tašta.
Uleteli smo u porodičnu svađu.
Najebali smo ga.