Ario
Veran svom bogu Peloru, odmah se razumeo sa Zmagom i povezao na jedan poseban način.
Nebrojeno puta je sve spasao iz nevolje, vodio kroz tamu i pružao nadu kad je delovalo da je sve nemoguće.
U njegovo ime sada govore samo odlomci iz njegovog dnevnika.
Moj put gospodnji
Ario Mivić
Za mene i moju Ariju
Danas je 5 dan otkako smo moja sestra i ja pobegli. Ona se i dalje teško miri sa celom situacijom, ali ja znam da smo doneli pravu odluku da pobegnemo iz tog pakla. U tom mestu nemamo budućnost i siguran sam da će i ona to uvideti u nekom trenutku.
*****
Otkako je moja mlađa sestra otkrila svoje magijske sposobnosti a ja otišao u manastir i posvetio svoj život presvetom Peloru, najsjajnijoj zvezdi na svetom nebu, naši roditelji kao da su se svoje dece odrekli. U konzervativnoj sredini kakva je ova iz koje smo pobegli prosto nema razumevanja za nas, i nisam više mogao to da trpim i da gledam nju kako sve više tone u očaj tražeći roditeljsku ljubav i prihvatanje koje nikada neće dobiti.
Sami smo na ovom putu… Trudim se da budem stariji brat i jedina odrasla osoba između nas dvoje. Ali imam osećaj da mi moja rođena sestra ne veruje. Kao da joj već nisam dovoljno pokazao da je volim i da ću učiniti sve da nas odvedem na neko lepše mesto gde ćemo konačno moći da budemo srećni.
*****
Sinoć u toku noći sam se probudio i zatekao Ariju sa nekom nepoznatom figurom u kapuljači. Kao da su pravili neki pakt bez mog znanja. Dok sam stigao da se razbudim i ustanem taj nepoznati putnik je već nestao, a Arija nije želela da mi kaže ko je to bio niti šta joj je rekao…
Ni posle celodnevnog ubeđivanja nisam to uspeo da izvučem iz nje. Ponaša se vrlo čudno, kao da je sve vreme u sebi i da razmišlja o nečemu. Čak se i njeno lice promenilo i njen osmeh koji toliko volim da vidim je u potpunosti isčezao… Takođe je toliko postala odbojna na svaki moj dodir i počela je da me zove Kaktus kad god pokušam da joj priđem i da je nešto pitam. Samo mi je govorila da ćemo konačno biti bezbedni i da više nećemo morati da bežimo i da se plašimo.
Ne znam ko je taj čovek i šta je uradio sa mojom sestrom. Kao da ju je potpuno okrenuo protiv mene. Počeo sam da se osećam toliko usamljeno na ovom putovanju i da vodim duha pored sebe. Nadam se da ćemo uskoro stići u neku civilizaciju.
***
Danas smo nabasali na neke nove saputnike. Neki poluzmaj nas je prenuo iz popodnevne dremke i trabunjao nešto o nekakvom zmaju kog je pošao da nađe. Ja sam bio nevoljan da krenem sa njim iako mi deluje kao čovek od vere sličan meni, zato što prosto ne verujem u tu njegovu priču i namere koje ima sa nama. Međutim Arija kao da je bila opčinjena njim i njegovom plemenitom misijom i morao sam da je pratim.
***
U obližnjem mestu Fandalinu našli smo na neke još čudnije ljude koji su van ovoga sveta (oprosti mi moj presveti Pelore što delim tvoj sveti vazduh sa ovim bezbožnicima), a koji su izgleda isto veoma integralni za ovu novu avanturu na kojoj apsolutno nisam želeo da budem. Ipak, mojoj sestri ovo deluje bitno i po prvi put u poslednjih nekoliko meseci vidim život u njoj, tako da ću uraditi sve da pomognem njoj i našim novim “prijateljima”..
***
U crkvi u ovom malom mestu sam se pomolio gospodu Bogu u carstvu njegovom za spasenje i njegovo vođenje na ovom opasnom i neizvesnom putu. Imam osećaj da će im moja sveta ruka i molitva biti jedina zvezda vodilja u mraku koji nas sve čeka.
***
Velika pećina. Ovde je očigledno neko rudarsko mesto gde su nas patuljci sačekali da im pomognemo. Neki neidentifikovani fluidni neprijatelji su krenuli da nas napadaju i dok su se moji saputnici borili protiv tih stvorenja, ja sam naše nove patuljaste prijatelje odveo na sigurno van te pećine.
***
Kada sam se vratio, moji saputnici bejahu zarobljeni u prostoriji duboko u srcu planine. Obzirom da nisam mogao da im pomognem, pomolio sam se gospodu i stvorio kratkotrajnu barijeru koja je barem malo usporila orke i omogućila im da pobegnu. Nakon toga sam se kamuflirao u okruženje dok nisu nestali i komunikacionim kamenom saznao gde mi se nalazi sestra i ostatak naše družine.
Nisam siguran šta se na kraju desilo sa patuljcima pošto ih nisam našao na mestu na kom sam ih ostavio da me sačekaju…
***
Sam Bog zna šta smo prošli i šta smo videli kod onog nesrećnog velikog Ala u podrumu. Pacodlaci, izaslanci same Sotone, su nas napali. Otporni na sve naše veštine, čak ni moja molitva i bajalica protiv uroka mi nije pomogla.
Obzirom da sam shvatio da ne mogu da pomognem mojim saputnicima, odlučio sam da spasim nedužne ljude i izneo nesrećnu apotekarku Adabru iz sobe kada sam uhvatio zgodan trenutak. Odneo sam je na bezbednu udaljenost od kuće i rekao joj da beži i da pozove pomoć.
Nakon toga sam se vratio i po Norbina, i to u pravom trenutku. Jedan od pacodlaka ga je zamalo dokusurio kada sam usmerio svoj sveti plamen ka njemu, sklonio ga sa ošamućenog patuljka i zajedno sa njim ponovo šmugnuo u jeku akcije.
Kada sam se ponovo vratio, sve je već bilo gotovo i moji saputnici, vidno umorni, su se obradovali što me vide i što sam im olakšao borbu time što sam sklonio nedužne žrtve dok su oni žarili i palili okolo.
***
Moji saputnici su odlučili da siđu u kriptu ovog zmaja i zaista ne mislim da je to bila dobra ideja. Ko zna kakva zla vrebaju dole i iako bi možda bilo pametnije da sam ih vodio svojim svetim svetlom kroz te hodnike, odlučih da ostanem na straži i čuvam im leđa.
U jednom trenutku, predamnom se pojaviše ona ista grupa ljudi koja nas je presrela na putu za Koniberi. Bili su posebno zainteresovani za zlatno zvono koje smo doneli kroz portal ovde. Krenuli su i da prete Tiborovim životom i rekli da će krenuti i na nas, s obzirom da se Faktore očigledno izblebetala o našim avanturama i poslovima koje smo radili za gradonačelnika, a i naša reputacija u Fandalinu nam zaista ne pomaže u ovom trenutku.
Uzimajući sve u obzir, kao i činjenicu da mi novac nikada nije bio na prvom mestu (a po zanimanju sam pop, ko bi to rekao), prihvatih nagodbu i dobih daleko manje novca nego što ovo zvono koje sam im dao vredi, ali barem sam nam ih skinuo sa vrata u doglednoj budućnosti.
Zatim pohitah dole jer sam čuo strašne zvukove, jauke i zapomaganja. Moja luda sestra je u odsudnom momentu napala našeg poluzmaja-paladina-tezgaroša i da ne beše moje svete ruke koja ga je odmah izlečila i vratila ga nazad sa sigurnog puta u carstvo Gospodnje, ostali bismo bez veoma važnog člana (i sada već i dragog prijatelja, za koga sam se lično ipak nekako vezao).
S obzirom da smo nakon toga prisustvovali ritualu prizivanja zmaja i da mi deluje da su svi trenutno pod utiskom toga, mislim da im neću ispričati ovaj susret sa mafijom još neko vreme. Samo im još to fali u ovom trenutku…
***
Dođosmo konačno i do tih vrata planine. Tu nas je sačekala još jedna mozgalica, jer do zmaja ne može baš bilo ko. S obzirom da su se moji saputnici smrzavali, a već neko vreme nismo uspevali da rešimo ovu zagonetku, reših da izmeditiram i duboko začeprkam po svom znanju istorije. Setih se napokon pravilnog redosleda elemenata i jedinog ispravnog puta postanka jednog oružija, i vrata nam se otvoriše.
U putu ka planini sve vreme sam ih vodio svojim božanskim molitvama,. skretajući oluju i odrone sa planine sa našeg puta. Čak i kad patuljak i zmajoliki padoše sa mosta, sve vreme sam mislima i rečju svojom svetom bio uz njih, pokazujući im put kako da se spasu.
Izazovan put, nema šta. Moram priznati da mi je vera bila testirana više puta ali me moj presvetli Pelor nije izdao i pružio mi je svetlo i put ka spasenju, a ja sam ga pokazao i svojoj družini. Koiliko god sve ovo ponekada delovalo beznadežno, nakon svih ovih iskušenja, siguran sam da nas na kraju čeka rajska svetlost i obećano spasenje svih nas.
***
Ušli smo konačno i u ogromnu dvoranu iz koje je zlo izbijalo sve vreme. Ostavili smo Zmaga iza nas u bolovima, a ja sam se još jednom pomolio Peloru da ga čuva i da mu olakša ove đavolje muke.
U prostoriji u koju smo ušli dešava se satanistički ritual. Beli mag je ovo sve vreme pripremao! Prizvao je neku čudovišnu nakazu koja nam stvori crnu maglu pred očima, a moji hrabri saborci pohitaše ka njemu, ostavivši mene i sestru mi pozadi.
Ali beli mag je lukav i prepreden. Iskoristio je tu situaciju da nas oboje teleportuje u neku čudnu mračnu šumu. Tamo nam je pomutio um i Arija je krenula da se gubi. i da ga napada. Pre nego što sam uspeo da bilo šta uradim da joj pomognem, dva me glasa obuzeše i ubaciše me u neko stanje transa iz koga nisam mogao da se otrgnem.
Sledeće čega se sećam je soba na najvišem spratu tornja u sred kišne šume. Vezan, ošamućen, malaksao… Nemam pojma gde mi je sestra i gde su mi prijatelji. Mogu samo da se molim za njihovo spasenje i da se nadam da su dovoljno jaki voljom i duhom da ovako oslabljeni pobede ovog kobnog neprijatelja.
Već sam prestao da se nadam da će iko doći da me spasi odavde, kada se na vratima pojavi ona.
“Arija! Sestrice mila! Došla si po mene!”
Ali sestra kao da gleda kroz mene. Oči joj se zacrveneše i u njima videh strah i bes. Pokušavao sam da doprem do nje iz sveg glasa, ali čak ni ja ni Zmago i Torsten koji su u međuvremenu došli nisu mogli da je trgnu iz noćne more u kojoj se nalazila. Čudna svetlost mi je izbijala iz grudi i vodlila sve do njenih. Kao da su nešto stravili u nas. Što je ona bila bliža meni, to sam i ja počinjao da osećam neki nespokoj i bes u sebi.
Šta su nam zaboga oni to uradili kada su nas doveli ovde?
U trenutku, Torsten mi priđe, zari mi ruku u grudi i pomislih da mi je to kraj… Ali nastrani patuljak nije želeo moje srce. Izvuče neki usijani crveni rubin i baci ga daleko daleko od tornja. U tom momentu me popusti šta god da me je držalo i povratih životnu snagu i svest. I Arija je došla sebi, ali ne znam da li u njoj i dalje ima ovog kamena što mi hrabri istopolnoorjentisani midžet iz nedara izvadi.
***
Ne sviđa mi se ovo mesto od kako smo kročili u njega. Zmago se zalepio za onog Leopolda, za koga ne znamo ni da li je zaista odavde. Čoveka smo jednom upoznali a sada mu pomažemo protiv nečega za šta nemam pojma šta je uopšte. Samo vidim da je ceo grad čudan, vidim imena ljudi koje ne postoje, vidim kuće u kojima niko ne živi, vidim ljude koji kao da ne osvešćuju da se ovde nešto dešava i ne razumem kako to niko ne v…
POJELA GA JE! POJELA GA JE! POJELA GA JE ISPRED MENE! ALI NISAM VIDEO DA GA JE POJELA!
Kada sam ja ovo napisao??? Šta mi se zaboga desilo??? Pelore pomozi mi! Sačuvaj me od ove pošasti koja vreba a ja nemam mudrosti i snage da je vidim. Sačuvaj moju Ariju ako mene već ne budeš mogao. Samo te to molim!
Vratili smo se u tavernu. Sve mi je teže da pišem na ovim stranama. Deluje mi kao da mi se svet koji sam mislio da poznajem menja pred očima i da ono što sam mislio da je istina više nije.
Gde smo mi to došli?
Sutra ujutru ću otići do lokalne biblioteke. Tamo mora da postoji bar nešto o ovom biću iz samog ponora pakla što će nam pomoći da ga pronađemo i savladamo. Imam neki čudan osećaj da će ceo ovaj grad nestati ako nešto ne preduzmemo pod hitno.
Pelore, čuj me barem još ovaj put. Ako se ne vratim, čuvaj ih od zla. Oni su mi sve što mi je ostalo na ovom svetu. Neka ih moja molitva vodi u mraku, neka čuju moj glas kada svi ostali utihnu i neka me zapamte kao prijatelja koji se borio sa njima i za njih. Oprosti mi moje grehe i pomeni me u carstvu tvom. Plašim se da ću ti se uskoro pridružiti.
Mislim da će mi pre spavanja prijati da malo izađem i produvam glavu nakon ovakvog dana.
STATISTIKE
KLASA
Cleric
RASA
Polu-vilenjak
USMERENJE
Zakonoveran dobar
Pol
Muški